Алармантна прогноза за Европу: Прети масовна несташица горива, ево када се очекују празне пумпе и где
Најновија анализа инвестиционе банке Ј.П. Морган указује на могућност наглог раста цена нафте, али и на озбиљне ризике ако се кључни правци снабдевања не стабилизују у скорије време. Према проценама банке, цене нафте могле би у кратком року да порасту на између 120 и 130 долара по барелу. У случају да поремећаји у снабдевању кроз Ормуски мореуз потрају до средине маја, постоји и ризик да цена премаши 150 долара по барелу.
Основни сценарио на који рачуна Ј.П. Морган претпоставља да ће се поремећаји на крају решити преговорима, али тек након периода смањеног снабдевања и пражњења залиха. У том случају, цене би се током другог тромесечја задржале изнад 100 долара по барелу, док се у другој половини 2026. очекује постепено смиривање тржишта. Томе би допринело делимично поновно отварање кључног поморског правца и постепена нормализација нивоа залиха.
Према анализи инвестиционе банке Ј.П. Морган, последице ће се најпре и најјаче осетити у Азији, пише Хеуте. Посебно су изложене земље попут Кине и Индије, које зависе од те руте јер на њих отпада око 90 одсто извоза кроз Ормуски мореуз. Поједине државе већ уводе мере штедње, укључујући и скраћивање радне недеље.
Смањење испорука
Европа би са последицама могла да се суочи неколико дана касније. Око 10. априла ситуација постаје критична, нарочито када је реч о дизелу, будући да се приближно трећина европског увоза ослања на Блиски исток. То би могло снажно да погоди транспорт, пољопривреду и системе грејања. Испоруке би од тада могле постепено да се смањују, а већ крајем априла у Немачкој би могле да се појаве конкретне несташице бензина и дизела.
Северна Америка имаће нешто више времена пре него што последице постану изражене, тамо се јачи удар очекује средином априла. Аустралија би, према проценама, последња осетила прекид ланаца снабдевања, око 20. априла.
Посебно забрињава стање на тржишту рафинисаних производа. На глобалном нивоу већ недостају милиони барела дневно, а најкритичнији су дизел, керозин и нафта, кључне сировине за индустрију, ваздушни саобраћај и хемијски сектор. Већ сада се бележе први отказани летови и раст цена.
Чак и ако дође до брзог смиривања напетости, последице ће се осећати још дуго. Ланци снабдевања већ су поремећени, складишта се празне или неравномерно пуне, а свет се постепено суочава са енергетском кризом која се развија у фазама, почевши од Азије, а потом се снажно прелива и на Европу.
