Дневнице и до 90 евра, а један посао доноси и 2.000 месечно: Сви сезонци сада ово раде, зарада за један дан као некад за недељу дана

Сезонски послови постали сву врло исплатив начин зараде у Србији. Некада је важило неписано правило да се сезонци ангажују током одређеног дела године, односно сезоне, али сада има посла за онога ко хоће без обзира на доба године.

Србија се гради и развија, па су врсни мајстори у грађеванарству цењени и тражени. За разлику од ранијих година када су радници у грађевинарству радили сезонски, сада су ангажовани током целе године, јер више нема паузе у градњи.

Зараде у грађевинарству

Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије побројао је за Курир тренутно најтраженије и најплаћеније послове у овој области.

- Посла у грађевини увек има, а дневнице зависе од професије. Помоћни радник зарађује 45 евра дневно, мајстор од 75 до 90 у зависности од посла за који је ангажован, а најскупљи су керамичари који узимају од 15 до 20 евра по квадрату - казао је Торлаковић.

Према прошлогодишњим подацима Републичког завода за статистику, у Србији ради најмање 120.000 грађевинских радника, колико их је у сталном радном односу, али се верује да је овај број знатно већи кад се узму у обзир сезонски радници. Због недостатка радника на скелама у нашој земљи све чешће се могу видети и странци из Индије, Турске, Бангладеша... Према неким проценама добар мајстор у грађевинарству може да заради и до 2.000 евра месечно.

Сезонци у пољопривреди

Када су у питању сезонски послови њих највише има у пољопривреди. Током фебруара најбоље су пролазили они који се баве орезивањем воћа. Има их мало, посебно стручних, а потражња је велика. Добар мајстор за орезивање воћа може да узме 80 евра за дан у зависности од величине воћњака.

- Орезивање јабука је углавном завршено, а дневница за раднике који орезују воће је била око 70 евра за 10 сати посла плус храна. Толико је било у нашем крају, сад да ли је негде било скупље или јефтиније заиста не знам - рекао је за наш лист Небојша Јовановић председник удружења воћара "Чачанска јабука".

Како крене сезона бербе воће од јагода у мају преко малина до шљива и јабука, најтраженији у сеоским газдинствима су управо берачи воћа. Милан Маричић из Ивањице се већ 25 година бави узгојом малине и како каже малинари махом сами обављају већину послова у засадима.

- Ових дана је актуелно везивање малине, али ми то сами радимо зато што нам се не исплати да ангажујемо сезонске раднике осим уколико су већи засади. Дневница за ову врсту посла је од 5.500 до 6.000 динара. Када су у питању берачи малина још увек је рано говорити о конкретним цифрама, а дневнице ће зависити и од цене малине, односно да ли се воћару исплати да плаћа сезонске раднике или не - објаснио је Марић.

Колико зарађују берачи

Прошле године дневница берача малина је била око 6.000 динара плус три обрака дневно и обавезан смештај за раднике. За 30 дана бербе малина може да се заради и до 180.000 динара.

- Углавном долазе млади људи и студенти који на овај начин могу добро да зараде за кратко време. Пензионера је све мање, а не долазе ни странци, барем у ивањичком крају. Берба малина је тежак посао, почиње се ујутру од пет, пола шест до увече до мрака. Бере се по великој врућини уз мање паузе, напоран је то посао - рекао је Маричић за Курир.

Обавезна пријава сезонаца

Од 2019. године обавезна је пријава сезонских радника и то електронским путем на поратлу sezonskiradnici.gov.rs. Послодавац је у обавези да уплаћује порезе и доприносе, а радници остварују право здравственог осигурања за случај повреде на раду и професионалне болести, као и права из пензијског и инвалидског осигурања, у складу са законом. Послодавац може да ангажује истог сезонског радника највише 120 радних дана у календарској години.

Извор: Србија Данас/Курир