Београђани су ово дуго чекали: Почиње градња пројекта вредног 22 милиона евра
Радови на изградњи два једносистемска далековода у вредности око 22 милиона евра у београдској општини Сурчин почели су данас.
Генерална директорка ЕМС Јелена Матејић изјавила је тим поводом да ће њиховом изградњом бити оснажен преносни систем и енергетска стабилност Београда.
Матејић је истакла да се градња два далековода изводи у оквиру пројекта БеоГрид 2025, као и да има посебан значај за Србију јер је реч о пројекту чија интегрална вредност износи око 205 милиона евра.
- После свега два месеца од момента обележавања почетка радова на фазној градњи Трансбалканског коридора од Обреновца до Бајине Баште, данас присуствујемо обележавању почетка извођења радова на БеоГриду 2025. Ради се о пројекту од посебног значаја за Србију чија је вредност интегрална више од 205 милиона евра. Финансира се највећим делом из буџета Србије, а преостала средства обезбеђује ЕМС - рекла је она.
Према њеним речима, пројекат БеоГрид 2025 није важан само за Србију, већ је означен као пројекат паневропског значаја и део је ширег пројекта "Северни коридор".
- Пројекат је важан не само за Србију. Обележен је као такав, наравно, као пројекат од посебног значаја за Србију, али он је од великог значаја и то од посебног значаја као пројекат од паневропског значаја у TYNDP, што представља развојни план преноса Европе и додатно он представља један од пројеката од великог регионалног значаја за планове енергетске заједнице - објаснила је Матејић.
Генерална директорка ЕМС-а је нагласила да је пројекат БеоГрид 2025 један од најзначајнијих које у овом моменту изводи то предузеће.
- Он доприноси интеграцији нових извора енергије који су тренутно у фазној градњи у региону Јужног Баната. Као 'Severni коридор', он ће допринети развоју и дуплирању интерконекције према Румунији. Ту имамо подршку оператора преносног система Румуније и он је планиран у другој фази појачавањем интерконекције од Ђердапа 1 до Портиленде Фиер на румунској страни - навела је Матејић.
Како је рекла, завршетком радова на пројекту и изградњом трафостанице "Београд 50" у околини Угриноваца биће растерећена трафостаница "Београд 5" која има велики значај за напајање Земуна и Новог Београда.
Додала је и да ће пројекат дугорочно допринети и пројекту Експо 2027 као додатно резервно напајање те зоне.
Помоћник министарке рударства и енергетике задужен за електроенергетику Радош Попадић изјавио је да је Србија препознала значај улагања у преносну мрежу електроенергетског система Србије.
- Препознали смо значај улагања у преносну мрежу електроенергетског система да бисмо омогућили већу интеграцију обновљивих извора енергије и повећали капацитете за размену електричне енергије са суседним земљама, а све у циљу сигурног, стабилног и ефикасног снабдевања електричном енергијом наших грађана и привреде - навео је Попадић.
Према његовим речима, Србија планира да до краја текуће деценије уложи 500 милиона евра у приоритетне пројекте у области преносног система електроенергетског система.
- Планирамо да до краја ове деценије у приоритетне пројекте уложимо око 500 милиона евра, док ће укупне инвестиције у електромрежи у овом периоду бити на нивоу једне милијарде евра. Овај пројекат, БеоГрид 2025, у вредности 205 милиона евра је део ширег пројекта Северни коридор који има изузетан значај за цео регион јер повећавамо капацитете преноса електричне енергије између Румуније и Србије - објаснио је Попадић.
Он је додао да ће трафостаница која ће бити изграђена у близини Угриноваца новим далеководом бити повезана са прикључно развојним постројењем Чибук 1.
- Ускоро планирамо да започнемо изградњу и трафостанице у Угриновцима. Та трафостаница ће бити повезана новим далеководом дужине око 85 километара са прикључно развојним постројењем Чибук 1 и на тај начин ћемо омогућити ефикаснији пренос електричне енергије из тог дела Јужног Баната, посебно из обновљивих извора, а такође ћемо и растеретити део постојеће мреже - рекао је Попадић.
Како је навео, овакви пројекти показују да је Србија кључна земља преко које се преноси електрична енергија у ширем региону овог дела Европе.
Како је речено приликом почетка извођења радова, два једносистемска далековода имаће 96 стубова и укупну дужину од 25,5 километара, а пројектом је предвиђено да радови трају 22 месеца, јавља Танјуг.