Бизнис који не тражи велико улагање: Овај човек је уложио само 200 евра, а рачуна на зараду од 5.000 – Биљку коју узгаја готово свако лако може да гаји

На свом пољопривредном газдинству у Чађавици Даријо Сајко обрађује око 700 хектара пољопривредног земљишта. Ове године чак 150 хектара засејао је горким коморачем, културом која је у Хрватској још увек реткост, али на европском тржишту ужива све већу потражњу.

Семе је прошле године набавио у Бугарској, где је узгој горког коморача већ добро развијен, а овог лета очекује прву озбиљну жетву. За разлику од Египта, где се углавном узгаја слатки коморач, у Бугарској и Хрватској сеје се горки коморач чије се семе користи за производњу биљних чајева, фармацеутских препарата, етеричних уља и зачина.

Улагање око 200 евра по хектару

Једна од највећих предности ове културе јесу ниски производни трошкови. По хектару се сеје свега око 12 килограма семена, а укупно улагање износи приближно 200 евра по хектару. Уз то долазе само мањи трошкови малчирања и кошења након жетве.

Коморач не захтева наводњавање, а потребе за ђубрењем и заштитом знатно су мање него код већине ратарских култура. Озбиљнијих проблема са штеточинама готово да нема, због чега су трошкови производње знатно нижи.

Посебна предност је што је реч о вишегодишњој биљци. Након жетве коморач се не вади из земље, већ се усев малчира, а биљка поново избија из корена и наставља вегетацију, чиме се додатно смањују трошкови производње.

Жање се обичним комбајном

За узгој нису потребне ни посебне машине. Коморач се жање стандардним комбајном за пшеницу, па произвођачи не морају да улажу у скупу механизацију.

Сајко очекује да ће први пуни род достићи око две тоне семена по хектару. Након дораде семе ће бити извезено немачкој компанији по уговореној цени од око 2,50 евра по килограму.

Са приносом од приближно 2.000 килограма по хектару, бруто приход може достићи око 5.000 евра по хектару. Када се од тога одбију релативно ниски производни трошкови, јасно је зашто ову културу многи сматрају једном од најперспективнијих у пољопривреди.

Велика прилика за Далмацију

Искуство из Славоније могло би бити посебно занимљиво пољопривредницима у Далмацији. Стотине хектара запуштених крашких поља, вртача и некадашњих ораница данас зарастају у макију, иако управо такви терени могу бити погодни за узгој коморача.

Биљка добро подноси сушу и медитеранске климатске услове и не захтева интензивну негу. Због тога би могла постати нова развојна прилика за бројна породична пољопривредна газдинства која желе да запуштено земљиште ставе у функцију без великих почетних улагања.

Све већа потражња европске прехрамбене, фармацеутске и козметичке индустрије за семеном коморача додатно потврђује да се не ради о пролазном тренду, већ о култури са дугорочним тржишним потенцијалом.

Ако се искуства из Чађавице покажу успешним и у наредним годинама, коморач би могао постати једна од најисплативијих алтернатива класичним ратарским културама, али и нова прилика за ревитализацију запуштених пољопривредних површина, посебно у далматинском залеђу, на острвима и крашким пољима где многе друге културе тешко остварују задовољавајуће приносе.