ШТА ДОНОСИ НОВИ "МАРШАЛОВ ПЛАН" ЦРНЕ ГОРЕ? Минималац 450 евра, плата 700 - економисти се хватају за главу

Као "гром из ведра неба" јуче су Црна Гора, али и цео регион и шире, "примили" вест о новом такозваном "Марашаловом плану" за ову суседну земљу, коју судећи по најавама званичника чека економски преокрет.

Министар финансија и социјалног старања Црне Горе Милојко Спајић представио је нове мере, међу којима су повећање минималца на 450 евра и повећање свих зарада у држави за око 17 одсто, што би на крају довело и до просечне нето плате од 700 евра. У преводу, примања у Црној Гори била би драстично повећана, док би с друге стране, привреда била порески релаксирана. То је многе истовремено навело и на питање - да ли је овакав потез црногорских званичника само храбар или можда луд.

- Нема више времена за чекање. Хоћемо да обезбедимо достојанство радника привлачење нових инвестиција, и оно што је кључно - да спречимо одлив младих људи из земље - оценио је Спајић.

Читав план био би део предлога буџета за наредну годину, а који треба да се достави скупштини до 15. новембра.

- Не знам како Црногорци мисле то да ураде. Медији су до недавно брујали како њихова држава може да упадне у дужничко ропство и сада је све ово што најављују нејасно. Нисам сигуран како ће осигурати поменута средства - могу или да се даље задужују или да ураде ребаланс буџета. Нек им је бог у помоћи, али ја сам скептичан - оценио је професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић.

Минималац и плате

Оно што је свима прво упало у очи, јесте план за драстично увећање примања радника. Минималац који је сада 250 евра (а до скора је био и 220) новим планом би износио 450, а просечна зарада која је сада 530 евра била би 700 евра.

Спајић је повећања образложио, колективним уговором којим би било прецизирано да ће се постигнута пореска уштеда пребаци на раднике у јавном сектору.

На тај начин би се на тај начин повећале и све зараде у држави за преко 17 одсто.

- Очекујемо да ће приватни сектор да прати тај корак државе, нарочито велике фирме. Очекујемо од њих да покажу одговорност и да пренесу уштеде које ће имати на раднике и тиме им повећају нето зараду - навео је министар.

Укидање доприноса за здравствено

Једна од ставки у плану је укидање доприноса за здравствено осигурање од 1. јануара 2022. године. Сваки грађанин Црне Горе истовремено би имао право на здравствену заштиту.

Како је казао министар, држава ће из других прихода сносити трошкове здравствених институција, и то се више неће финансирати из доприноса запослених. Поред тога, он је подсетио и на најављено повећање акциза на производе који штете здрављу грађана.

Неопорезиви део зараде

Такође је предложено и увођење неопорезивог дела зараде на 700 евра бруто, што би комбиновано са прогресивним опорезивањем зарада требало да сведе сиву економију на тржишту рада на минимум.

Смањење пореза на зараде

Како би се омогућило повећане зарада, министар је навео да је планом предвиђено смањење пореског оптерећења на зараде са садашњих 39 одсто на 21 одсто. У том случају би се држава одрекла дела својих прихода у корист раста привреде.

Прогресивно опорезивање добити предузећа

Министар је предочио и повећање стопе пореза на дивиденду, као и посебан порез на подизање готовине за предузећа.

- Биће неких олакшица за предузетнике и микро предузећа, увођење прогресивног опорезивања добити предузећа, најавио је црногорски министар.

Нови извори прихода државе

Што се тиче нових извора прихода државе, министар је истакао усвајање новог Закона о играма на срећу као и репрограм пореског дуга.

- Са поменутим повећањима доћи ће до усклађивања пензија и других социјалних давања на годишњем нивоу, навео је Спајић и додао је да је ово само први корак усмерен на реформу пензијског система и оптимизације јавне управе.

- Ово је година социјалне правде, истакао је министар.

Рат расипништву

Он је најавио и објаву рата расипништву. Упркос расту и редовном усклађивању плата, пензија и социјалних давања, Црна Гора је према речима минситра успела да оствари уштеду од 10 одсто читавог буџета.

- У августу имамо суфицит од 60 милиона евра, истакао је Спајић.

Тај суфицит је према речима минситра, послужио да се уведе обавезни дечији доходак од 30 евра за сву децу до 6 година, бесплатне уџбенике за све основце, повећање минималца на 250 евра као и повећање старачких накнада.

Привредни раст 13 одсто

Разлагајући стање у црногорској економији Спајић је навео да се у црногорском трезору тренутно налази око 600 милиона евра.

- Државни дуг који смо затекли на нивоу од 103 одсто БДП пројектован је да се смањи на ниво од 78 одсто - казао је Спајић и додао да је дефицит од 11 одсто БДП смањен на 3 одсто, те је подсетио да је у последњих 13 година бележен дефицит у буџету у просеку од 5 одсто годишње.

Стопа привредног раста ове године, према пројекцијама црногорског министарства, би требала да износи 13 одсто, што је више од ранијих пројекција.

- Уз све редовне отплате старих кредита, отплатићемо превремено и додатних 50 милиона еура билатералног неповољног дуга, казао је он.

Изнео је и податке о туристичкој сезони тј. да је приход од исте ове године износио 700 милиона евра, што је 560 милиона више него прошле.

Ко је Спајић? Струдирао на најбољем кинеском универзитету

Министар финансија Црне Горе, Милојко Спајић, је рођен пре 32 године у Пљевљима, где је као један од најбољих ђака завршио гимназију.

Затим је студије Економетрике (инжењерски начин сагледавања економије) завршио на Осака Универзитету, као стипендиста јапанске владе, а у оквиру размене студирао је и на најбољем кинеском техничком универзитету Tsinghua.

Звање магистра стекао је, такође као стипендиста, у Француској на ХЕЦ Парис. Након тога радио је у САД на Вол Стриту, у Паризу, у Токију, а из Голдман Сакса, глобалне банкарске групације која се бави инвестиционим банкарством.

Поред матерњег говори и пет светских језика.

Он је као нестраначка личност и током кампање је био члан саветничког тима носиоца изборне листе "За будућност Црне Горе" и мандатара за састав Владе, Здравка Кривокапића.