Да ли нам прети колапс? Грађани у страху купују евре: Разбијени митови, откривено шта нас чека

На питање да ли постоји оправдана бојазност грађана да ће курс евра бити виши и да га неће бити, Дуричин је рекао да Србија има скоро 30 милијарди евра девизне резерве, плус девизне резерве у злату које су још око шест милијарди евра. 

-То је око 7 до 7,5 месеци увоза без извоза. Значи, не нето ефекат, него чистог увоза. Према томе, на бази такве штедње државе, али и штедње становништва које је у банкама, како у динарима, доминантно у еврима, не треба се бојати, рекао је Ђуричин за ТВ Прва.

Подсетио је да је Србија добила и инвестициони кредитни рејтинг

-Није то случајно и није то политички трик земље која је приоритет некоме. Ова земља је само приоритет себи. Нажалост, то је проблем за велике, јер они размишљају - ако ниси са нама, ти си против нас. Тако да, ово је технички проблем који је настао на релацији Народна банка - пословне банке - мењачнице. Било је питање ко треба да испоручује одређену квоту девиза која се регуларно ту појављује. Имајте у виду да је сада период када се од страха више купују девизе него што се продају, а  људи су заустављени у инвестицијама, у потрошњи, али то није структурни проблем и не би се тога требало бојати, нагласио је он.  

Ђуричин је рекао такође да је охрабрујуће то што српска економија није у "шоку", али да је ипак у пробледму. 

-Ако имате мању стопу раста од предвиђене, имате инфлацију под контрлом у границама циља, имате мање стране директне инвестиције, али исти прилив девиза, ви одржавате на нижем новоу монетарни систем, са раним сигналима слабости.  Економија је показала отпорност на овај сет окова који нам се дешава кризом са НИС-ом и то је охрабрујуће, јер је и у фискалној и монетарној сфери наша фискална и монетарна власт одржала економију изнад воде, рекао је он.

Добра околност је, како каже Ђуричин, да су избиљни инвеститори наставили да улажу у Србију, што значи да су спремни да поднесу део системског ризика којем је цела Србија изложена због кризе са НИС-ом.

Ђуричин је говорећи о томе, да ли до 15. јануара може да се пронађе неко решење за НИС, рекао да смо и даље у истој ситуацији и да ми не учествујемо у преговорима, али да би било добро да се нешто деси. 

-Било шта да се деси, биће позитивно, јер најгора је ова ситуација статуса кво, која повећава неизвесност проширења санкција ОФАК-а и на друге секторе, пре свега на финансијски сектор, рекао је професор. 

Одговарајући на питање до када је могуће да грађани не осећају последице санкција НИС-а, Ђуричин каже да Србија набавља нафту и деривате и да се спрема за рестарт рафинерије и за нормално функционисање.

-И у ову кризу Србија је ушла са одређеним резервама, зато се не осећају последице. То је јасно, то је део одбрамбене стратегије коју смо имали. Међутим, то су све краткорочна решења. Било би јако важно да системски проблем какав је овај, има и системско решење, додао је он. 

Он је рекао да опција национализације није предвиђена уговором и да се наша влада држала тог правила и да само право прече куповине може да се активира, ако неко хоће да вам прода свој контролни удео.

-Тако да бар то знамо да то није решење. Опције су, по мени, ако се не заврше преговори са трећом страном, а то није много вероватна опција, опција поклона са руске стране према српској држави је реално решење са клаузулом да када санкције прођу, да вратимо власнику то што нам је поклонио, рекао је Ђуричин и истакао да би то био елегантан, пријатељски гест и најбржа опција. Друга опција је стечај, као још радикалнија верзија. 

-То су опције које су се десиле са руским рафинеријама у Немачкој и Италији после увођења санкција. То би такође била брза опција, где би српска страна водила тај бизнис кроз неки уговор о управљању са угледном светском компанијом у тој области. Такве компаније постоје и наша влада их има, које су исказале интерес да воде компанију, са профитом који би расподелом по принципу 57 одсто - 33 одсто, расподељивала и добит на 'escrow' рачун у некој банци у Србији, чиме би захтев америчке стране да не одлази новац по основу функционисања и продаје НИС-а у руски монетарни систем био испуњен, објаснио је Ђуричин.

Говорећи о томе, колико Србија ризикује у овом тренутку да на снагу ступе  секундарне санкције, да се обустави платни промети и колико времена имамо пре него што се то евентуално деси, Ђуричин каже да не може да замисли да могу да наступе финансијске санкције.  

-Ако наступе финансијске санкције, то је крај не само привредне активности у Србији, већ и потпуно упропаштавање макроекономских фундамената система на бази по којој смо добили кредитни рејтинг. Јер, имајте у виду да уколико падне привредна активност и појави се 'оутпут гап', због тога што немате нафтне деривате, као и гас, ако падне привредна активност, у том случају појављују вам се као прва последица фискалне неравнотеже. Када имате фискалне неравнотеже, имате притисак на кредитирање, због тога што је три четвртине кредита лансираних према привредним субјектима у Србији деномирано у страним валутама. А то значи огроман притисак на девалвацију динара, објаснио је Ђуричин.

Како објашњава, у случају девалвације појавио би се огроман инфлаторни притисак због тога што Србија има све макроекономске дефиците у негативној зони. 

-Ти дефицити су значајно поправљени програмом фискалне консолидације и налазе се у зони која је у складу са фискалним правилима. Али ако би се ово десило са растом инфлације, добили бисте једну спиралу на доле која би потпуно нарушила макроекономске фундаменте система. Кратко, нарушила би равнотежу коју имамо већ дужи низ година, указао је он. 

Извор: Танјуг