Добра зарада, храна и превоз, али радника нема: Овај сезонски посао тешко проналази радну снагу

У Семберији се за брање шљива нуди дневница и до 130 конвертибилних марака, односно око 66 евра, а радницима су обезбеђени и превоз и храна.

Како преноси Fokus.ba, председник Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице Саво Бакајлић каже да ни такви услови нису довољни да се лако пронађу берачи.

Осам сати рада, два оброка и дневница до 66 евра

Радни дан траје осам сати - најчешће од седам до 15 или од осам до 16 часова. Радници добијају доручак, током дана имају паузу за кафу уз сладолед, лубеницу, колаче или торту, а по завршетку посла чека их и ручак.

Ипак, власницима воћњака највећи проблем остаје радна снага.

Међу онима који су ове године прихватили сезонски посао има доста студената који распуст користе као прилику за додатну зараду.

Посао, међутим, није лак. Према речима Бакајлића, један радник за осам сати може да убере више од пола тоне шљива, док они који сакупљају већ отпале плодове могу да прикупе и око 100 килограма више.

Дневнице расту, а откупна цена шљиве ниска

За произвођаче рачуница ипак није тако једноставна.

Док трошкови радне снаге расту, откупна цена шљиве креће се између 0,45 и 0,60 КМ по килограму. Плодови који се сакупљају са земље углавном су слабијег квалитета и завршавају у преради, док се шљива убрана директно са стабла третира као конзумна.

Додатни проблем ове године представљају високе температуре и суша.

Из Удружења воћара Републике Српске упозоравају да у појединим крајевима шљиве сазревају пре времена и саме опадају са стабала. Слична ситуација бележи се и код раних сорти крушке.

Највише шансе да сачувају квалитет рода имају произвођачи који поседују системе за наводњавање и противградне мреже.

Тако је овогодишња берба још једном показала један од највећих проблема регионалне пољопривреде: чак и када рода има, произвођач мора истовремено да води битку са временским условима, ниском откупном ценом и све скупљом и све теже доступном - радном снагом.