Док Кина гледа ка сунцу, САД гледају у папире: Ко води у трци за превласт у области чисте енергије?

Две потпуно различите вести о соларној енергији привукле су пажњу светске индустрије. У Сједињеним Државама, савезне власти су отказале планирани мега-соларни пројекат у Невади, који је требало да буде један од највећих у земљи. У Кини, државне институције и компаније завршиле су огромни соларни комплекс на Тибетској висоравни, који ће снабдевати струјом милионе домаћинстава.

Ови потези показују колико политичке одлуке обликују развој чисте енергије и брзину којом свет спроводи декарбонизацију.

Огроман амерички пројекат се гаси

Америчке власти су званично обуставиле еколошку процену пројекта Есмералда 7 у Невади. План је обухватао седам соларних електрана у оквиру једног програма.

Инвеститори су планирали изградњу капацитета од 6,2 гигавата, што би било довољно да се обезбеди електрична енергија за око 2 милиона домаћинстава.

Пројекат је заузимао огромну површину државног земљишта и изазвао је опречне реакције. Присталице су истицале да би обезбедио хиљаде радних места и јефтинију струју за брзо растућу економију. Критичари су, пак, упозоравали на штетне последице по локалне екосистеме, културна добра и сеоске заједнице.

Биро за управљање земљиштем означио је пројекат као „отказан“, док је Министарство унутрашњих послова САД наредило строжу контролу свих будућих соларних и ветропарк пројеката на државном земљишту.

Нови процес, кажу креатори политика, треба да обезбеди бољи надзор и заштиту осетљивих подручја. Међутим, индустријске групе упозоравају да ће то изазвати дуга кашњења и неизвесност.

Време је кључно - према проценама Америчке агенције за енергетику, 2025. се очекује рекордно повећање капацитета за производњу електричне енергије - око 64 GW, од чега ће више од 30 GW чинити соларни извори.

Кина гради на високој надморској висини и великом брзином

У међувремену, Кина је завршила изградњу огромног соларног комплекса на Тибетској висоравни. Пројекат се простире на око 420 квадратних километара и садржи милионе соларних панела са укупним капацитетом од 20 гигавата - три пута више од производње бране Хоовер.

Овај комплекс може да обезбеди струју за око 7 милиона домаћинстава и да смањи емисије угљен-диоксида за више од 15 милиона тона годишње, према подацима Кинеске националне енергетске администрације (НЕА).

Да би се стабилизовала производња, систем је повезан са батеријским складиштима и оближњим хидроелектранама, у оквиру кинеског „соларни-хидро хибридног модела“.

Кина је у 2024. години додала више од 216 GW нових соларних капацитета - више него што укупно имају САД и Европа заједно. Данас Кина поседује преко 50% светског соларног капацитета и производи скоро 80% соларних панела на глобалном нивоу.

Ови напори део су плана Пекинга да достигне 1.200 GW комбиноване соларне и ветроенергије до 2030. године, што би, према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), могло да оствари чак пет година раније.

Зашто ове две приче заједно имају смисла

Посматрано одвојено, свака прича је локална. Заједно, оне откривају стратешко разилажење. Политичке одлуке одређују где и колико брзо се чиста енергија развија.

Ова разлика има три кључна ефекта:

1. Снабдевање и обим

Велики пројекти захтевају јасне дозволе и дугорочно финансирање. Кинески модел централизованог планирања и државне подршке омогућава брзу изградњу. У САД, строже контроле могу успорити процесе и преусмерити инвеститоре на приватно земљиште, што поскупљује пројекте.

2. Мрежа и поузданост

Обе земље имају изазове са електро-мрежама. Кина их решава комбинацијом соларне, хидро и батеријске енергије. У САД, отказани пројекти доводе у питање будуће снабдевање, посебно уз раст потражње због дигитализације и електрификације.

3. Послови и индустрија

Велике инвестиције отварају бројна радна места. Кинески модел јача домаће произвођаче, док америчка кашњења успоравају запошљавање и изградњу.

Шта кажу индустријски лидери

Амерички инвеститори упозоравају да регулаторна неизвесност повећава трошкове, успорава финансирање и ризикује отказивање пројеката.

Кинески планери тврде да њихов модел омогућава брз и јефтин раст, иако критичари указују на еколошке последице по осетљиве планинске екосистеме и локалне заједнице.

Шта значи за глобалну енергетску трку

Контраст између кинеске експанзије и америчког отказивања показује да је напредак чисте енергије могућ само уз стабилна правила и доследне подстицаје.

Да би се до 2050. достигли глобални циљеви нето нулте емисије, свет мора да додаје око 1.000 GW соларне енергије годишње почев од 2030. године. Тренутни темпо раста је испод тог нивоа.

Ако САД додатно пооштре правила, инвеститори би могли да се окрену приватним парцелама, ветроелектранама на мору или кровним панелима - опцијама које су скупље и спорије за реализацију.

Кина, с друге стране, већ сада улаже преко 100 милијарди долара годишње у соларне фабрике, што јој даје огроман утицај на глобално тржиште чисте технологије.

Мења се глобална слика?

Ове две одлуке показују колико се брзо може променити глобална слика. Једна земља је отказала пројекат који би био међу највећима на свету, док је друга изградила гигантски соларни комплекс који напаја милионе.

Обе одлуке проистичу из домаће политике, планирања и локалних приоритета - али ће обе утицати на то колико брзо свет може да смањи емисије и пређе на чисту енергију.