Dok Kina gleda ka suncu, SAD gledaju u papire: Ko vodi u trci za prevlast u oblasti čiste energije?

Dve potpuno različite vesti o solarnoj energiji privukle su pažnju svetske industrije. U Sjedinjenim Državama, savezne vlasti su otkazale planirani mega-solarni projekat u Nevadi, koji je trebalo da bude jedan od najvećih u zemlji. U Kini, državne institucije i kompanije završile su ogromni solarni kompleks na Tibetskoj visoravni, koji će snabdevati strujom milione domaćinstava.

Ovi potezi pokazuju koliko političke odluke oblikuju razvoj čiste energije i brzinu kojom svet sprovodi dekarbonizaciju.

Ogroman američki projekat se gasi

Američke vlasti su zvanično obustavile ekološku procenu projekta Esmeralda 7 u Nevadi. Plan je obuhvatao sedam solarnih elektrana u okviru jednog programa.

Investitori su planirali izgradnju kapaciteta od 6,2 gigavata, što bi bilo dovoljno da se obezbedi električna energija za oko 2 miliona domaćinstava.

Projekat je zauzimao ogromnu površinu državnog zemljišta i izazvao je oprečne reakcije. Pristalice su isticale da bi obezbedio hiljade radnih mesta i jeftiniju struju za brzo rastuću ekonomiju. Kritičari su, pak, upozoravali na štetne posledice po lokalne ekosisteme, kulturna dobra i seoske zajednice.

Biro za upravljanje zemljištem označio je projekat kao „otkazan“, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova SAD naredilo strožu kontrolu svih budućih solarnih i vetropark projekata na državnom zemljištu.

Novi proces, kažu kreatori politika, treba da obezbedi bolji nadzor i zaštitu osetljivih područja. Međutim, industrijske grupe upozoravaju da će to izazvati duga kašnjenja i neizvesnost.

Vreme je ključno - prema procenama Američke agencije za energetiku, 2025. se očekuje rekordno povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije - oko 64 GW, od čega će više od 30 GW činiti solarni izvori.

Kina gradi na visokoj nadmorskoj visini i velikom brzinom

U međuvremenu, Kina je završila izgradnju ogromnog solarnog kompleksa na Tibetskoj visoravni. Projekat se prostire na oko 420 kvadratnih kilometara i sadrži milione solarnih panela sa ukupnim kapacitetom od 20 gigavata - tri puta više od proizvodnje brane Hoover.

Ovaj kompleks može da obezbedi struju za oko 7 miliona domaćinstava i da smanji emisije ugljen-dioksida za više od 15 miliona tona godišnje, prema podacima Kineske nacionalne energetske administracije (NEA).

Da bi se stabilizovala proizvodnja, sistem je povezan sa baterijskim skladištima i obližnjim hidroelektranama, u okviru kineskog „solarni-hidro hibridnog modela“.

Kina je u 2024. godini dodala više od 216 GW novih solarnih kapaciteta - više nego što ukupno imaju SAD i Evropa zajedno. Danas Kina poseduje preko 50% svetskog solarnog kapaciteta i proizvodi skoro 80% solarnih panela na globalnom nivou.

Ovi napori deo su plana Pekinga da dostigne 1.200 GW kombinovane solarne i vetroenergije do 2030. godine, što bi, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), moglo da ostvari čak pet godina ranije.

Zašto ove dve priče zajedno imaju smisla

Posmatrano odvojeno, svaka priča je lokalna. Zajedno, one otkrivaju strateško razilaženje. Političke odluke određuju gde i koliko brzo se čista energija razvija.

Ova razlika ima tri ključna efekta:

1. Snabdevanje i obim

Veliki projekti zahtevaju jasne dozvole i dugoročno finansiranje. Kineski model centralizovanog planiranja i državne podrške omogućava brzu izgradnju. U SAD, strože kontrole mogu usporiti procese i preusmeriti investitore na privatno zemljište, što poskupljuje projekte.

2. Mreža i pouzdanost

Obe zemlje imaju izazove sa elektro-mrežama. Kina ih rešava kombinacijom solarne, hidro i baterijske energije. U SAD, otkazani projekti dovode u pitanje buduće snabdevanje, posebno uz rast potražnje zbog digitalizacije i elektrifikacije.

3. Poslovi i industrija

Velike investicije otvaraju brojna radna mesta. Kineski model jača domaće proizvođače, dok američka kašnjenja usporavaju zapošljavanje i izgradnju.

Šta kažu industrijski lideri

Američki investitori upozoravaju da regulatorna neizvesnost povećava troškove, usporava finansiranje i rizikuje otkazivanje projekata.

Kineski planeri tvrde da njihov model omogućava brz i jeftin rast, iako kritičari ukazuju na ekološke posledice po osetljive planinske ekosisteme i lokalne zajednice.

Šta znači za globalnu energetsku trku

Kontrast između kineske ekspanzije i američkog otkazivanja pokazuje da je napredak čiste energije moguć samo uz stabilna pravila i dosledne podsticaje.

Da bi se do 2050. dostigli globalni ciljevi neto nulte emisije, svet mora da dodaje oko 1.000 GW solarne energije godišnje počev od 2030. godine. Trenutni tempo rasta je ispod tog nivoa.

Ako SAD dodatno pooštre pravila, investitori bi mogli da se okrenu privatnim parcelama, vetroelektranama na moru ili krovnim panelima - opcijama koje su skuplje i sporije za realizaciju.

Kina, s druge strane, već sada ulaže preko 100 milijardi dolara godišnje u solarne fabrike, što joj daje ogroman uticaj na globalno tržište čiste tehnologije.

Menja se globalna slika?

Ove dve odluke pokazuju koliko se brzo može promeniti globalna slika. Jedna zemlja je otkazala projekat koji bi bio među najvećima na svetu, dok je druga izgradila gigantski solarni kompleks koji napaja milione.

Obe odluke proističu iz domaće politike, planiranja i lokalnih prioriteta - ali će obe uticati na to koliko brzo svet može da smanji emisije i pređe na čistu energiju.