Док студенти протестују, запослени морају да остају код куће: Огромне последица блокада које су зауставиле свакодневни живот

 Иако ови протести полазе од жеље да се укаже на друштвене неправде, начин на који се спроводе – потпуним заустављањем саобраћаја и онемогућавањем грађанима да нормално иду на посао, школу или болницу – поставља питање границе између борбе за идеале и нарушавања основних права других.

Београд, јануар 2025. – Хаос на Аутокоманди

У Београду, студенти су током јануара 2025. блокирали Аутокоманду, један од најпрометнијих чворова главног града. Гужве су биле огромне, грађани су сатима стајали у колапсу, а градски превоз је потпуно обустављен у том делу града. Министарка правде Маја Поповић позвала је том приликом студенте да обуставе блокаде, поручивши да се „проблеми могу решити искључиво унутар институција, кроз дијалог, а не блокирањем улица и парализом градова“.

Нови Сад, фебруар 2025. – Трактори, бајкери и парализован град

У Новом Саду, студенти су уз подршку трактора и бајкера блокирали три кључне раскрснице у граду. Ова акција, симболично названа "Економија мора да стане", потпуно је зауставила саобраћај у деловима града који спајају пословне зоне са стамбеним четвртима. Многи грађани нису могли да стигну на посао, док су поједини предузетници пријавили директне финансијске губитке због немогућности доставе робе и обављања свакодневних активности.

Београд, март 2025. – Тотална блокада центра

Крајем марта, студенти су наставили с блокадама у Београду, овог пута заузевши Трг Републике, Булевар краља Александра и поново Аутокоманду. Град је поново био у колапсу, многи грађани су изражавали огорчење због чињенице да се, како су навели, „њихов рад, здравље и животи стављају у други план зарад туђих порука“.

Економске последице блокада 

Иронично, слоган студентског протеста "Економија мора да стане" постао је брутално тачан за стотине малих и средњих предузећа. Према подацима Привредне коморе Србије, привреда дневно губи милионе динара због застоја у дистрибуцији, кашњења у испорукама и немогућности радника да дођу на посао.

Угоститељи и трговци у зонама блокаде бележе значајан пад промета – у појединим београдским и новосадским локалима промет је пао за више од 70% током дана када су саобраћајнице биле затворене. Курирске службе су приморане да отказују испоруке, док су такси и доставне службе бележиле повећан број отказа вожњи.

Иако протести имају улогу у демократском друштву, све је више грађана и привредника који сматрају да је начин изражавања незадовољства постао контрапродуктиван и неправедан. Блокирањем градова, студенти не погађају моћне, већ обичне људе – раднике, родитеље, болесне и пензионере – који само покушавају да преживе свакодневицу. Уместо решења, стварају се додатни проблеми, а порука бива изгубљена у хаосу који остаје иза њих.