Dok studenti protestuju, zaposleni moraju da ostaju kod kuće: Ogromne posledica blokada koje su zaustavile svakodnevni život
U poslednjih nekoliko meseci, studenti širom Srbije organizovali su proteste koji uključuju blokade ključnih saobraćajnica, čime su izazvali ozbiljne poremećaje u svakodnevnom funkcionisanju gradova i života običnih ljudi.
Iako ovi protesti polaze od želje da se ukaže na društvene nepravde, način na koji se sprovode – potpunim zaustavljanjem saobraćaja i onemogućavanjem građanima da normalno idu na posao, školu ili bolnicu – postavlja pitanje granice između borbe za ideale i narušavanja osnovnih prava drugih.
Beograd, januar 2025. – Haos na Autokomandi
U Beogradu, studenti su tokom januara 2025. blokirali Autokomandu, jedan od najprometnijih čvorova glavnog grada. Gužve su bile ogromne, građani su satima stajali u kolapsu, a gradski prevoz je potpuno obustavljen u tom delu grada. Ministarka pravde Maja Popović pozvala je tom prilikom studente da obustave blokade, poručivši da se „problemi mogu rešiti isključivo unutar institucija, kroz dijalog, a ne blokiranjem ulica i paralizom gradova“.
Novi Sad, februar 2025. – Traktori, bajkeri i paralizovan grad
U Novom Sadu, studenti su uz podršku traktora i bajkera blokirali tri ključne raskrsnice u gradu. Ova akcija, simbolično nazvana "Ekonomija mora da stane", potpuno je zaustavila saobraćaj u delovima grada koji spajaju poslovne zone sa stambenim četvrtima. Mnogi građani nisu mogli da stignu na posao, dok su pojedini preduzetnici prijavili direktne finansijske gubitke zbog nemogućnosti dostave robe i obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Beograd, mart 2025. – Totalna blokada centra
Krajem marta, studenti su nastavili s blokadama u Beogradu, ovog puta zauzevši Trg Republike, Bulevar kralja Aleksandra i ponovo Autokomandu. Grad je ponovo bio u kolapsu, mnogi građani su izražavali ogorčenje zbog činjenice da se, kako su naveli, „njihov rad, zdravlje i životi stavljaju u drugi plan zarad tuđih poruka“.
Ekonomske posledice blokada
Ironično, slogan studentskog protesta "Ekonomija mora da stane" postao je brutalno tačan za stotine malih i srednjih preduzeća. Prema podacima Privredne komore Srbije, privreda dnevno gubi milione dinara zbog zastoja u distribuciji, kašnjenja u isporukama i nemogućnosti radnika da dođu na posao.
Ugostitelji i trgovci u zonama blokade beleže značajan pad prometa – u pojedinim beogradskim i novosadskim lokalima promet je pao za više od 70% tokom dana kada su saobraćajnice bile zatvorene. Kurirske službe su primorane da otkazuju isporuke, dok su taksi i dostavne službe beležile povećan broj otkaza vožnji.
Iako protesti imaju ulogu u demokratskom društvu, sve je više građana i privrednika koji smatraju da je način izražavanja nezadovoljstva postao kontraproduktivan i nepravedan. Blokiranjem gradova, studenti ne pogađaju moćne, već obične ljude – radnike, roditelje, bolesne i penzionere – koji samo pokušavaju da prežive svakodnevicu. Umesto rešenja, stvaraju se dodatni problemi, a poruka biva izgubljena u haosu koji ostaje iza njih.
