ДУГО СТЕ НА ПОСЛУ? Ево шта каже наука зашто то није добро

Данас све више људи ради 50, 60, па и 70 сати недељно, претварајући своје канцеларије у други дом. Наши шефови мисле да ћемо, што дуже радимо, обавити више задатака. Наука каже да је то нетачно и да се највећа ефикасности постиже када људи раде четири дана недељно, а три дана одмарају.

Бројни експерименти које је спровео К. Андерс Ериксон, један од највећих стручњака за психологију рада, показали су да људи могу само 4 или 5 сати дневно да обављају продуктиван рад.

ЗАПОСЛИТЕ СЕ: Општине и градови у СРБИЈИ запослиће 889 радника, а ево који профили се траже

Након што њихове перформансе достигну највиши ниво, учинак постаје све мањи и људи на послу постају све незадовољнији.

- Ако гурате људе да раде дуже од времена током којег могу да се максимално концентришу, вероватно ћете код њих изазвати јављање лоших навика. Што је још горе, те лоше навике би могле да доведу до тога да се прошире и на период када су људи иначе продуктивни - рекао је Ериксон.

Менаџери који су скратили радну недељу запосленима на четири дана добили су заузврат бољи учинак радника, њихово веће лично и професионално задобвољство, као и смањени број радника који су одлазили из фирме.

Рајан Карсон, извршни директор компаније "Треехоусе" увео је радну недељу од 32 сата још 2006. године. Од тада су његови запослени постали много срећнији и продуктивнији. Према његовим речима, компанија је данас веома успешна, њен годишњи приход се мери милионима долара и запослени су задовољни.

Сличну причу има и "Reusser Десигн", компанија за развој интернет софтвера. Они су прешли на систем од четири радна дана недељно 2013.

Резултати ових истраживања и експеримената показују да чак и мала прерасподела радног времена може имати огромне користи и за раднике и за компаније.

У сред финансијске кризе 2008. године бивши гувернер Јуте Џон Хантсмен је имплементирао план да реорганизује радну недељу. Скоро 75 одсто државних радника је прешло на четвородневну радну недељу али је радило 10 сати дневно. Ово решење не само да је смањило трошкове грејања, климе и струје у зградама, већ је довео до раста морала код радника. Људи су уживали у додатном слободном дану и били су додатно задовољни променом, јер нису путовали до посла и натраг усред саобраћајног шпица.

У Србији, нажалост, као да нема храбрости за овај експеримент, а послодавци се правдају да нам је и овако ниска продуктивност.

Такав став заступа и Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа, иначе власниа текстилног предузећа Модус. Он тврди да су проблем у овом случају ниска продуктивност радника и технолошка заосталост Србије.

ПОНОС: Српски грађевинци граде центар Москве

- У овим условима то је готово безумно. Један од највећих проблема предузетника је огромна стопа боловања до 30 дана. Затим, продуктивност радника у Србији нижа је него на Западу: док је код нас ефективна искористивост између четири и по и пет сати, у Немачкој је седам. Велику препреку представљала би и технолошка заосталост наше земље – прича Кнежевић.

Социолог Душан Мојић сматра да би увођење ове праксе у Србији изгледало другачије него у другим државама.

- Не сумњам да би то дало резулате у неким развијеним земљама, али верујем да предузетници то не би прихватили, већ би преовладао њихов став “ваљда ја знам боље”. Када је реч о радницима, у одсуству времена сигурно је да би им добро дошао један дан више да буду са својим породицама. Међутим, у нашим условима, вероватно би већина људи тај дан искористила да додатно заради нешто – истиче Мојић.

У Колораду је као експеримент уведена четвородневна школска недеља за ђаке основних школа. Како се испоставило, ученици који су ишли четири дана у школу имали су за 6 до 12 одсто боље резултате на тестирању од ђака који су у школу ишли пет дана недељно.

"Мислим да је идеја да ће деца бити потпуно концентрисана током свих часова у недељи неразумна", рекао је Ериксон.