Малинари пред бербу: Очување угледа српског воћа зависи од јасног порекла и доследне контроле робе
Почетак бербе малина у западној Србији све је ближи, а произвођачи у сезону улазе са више отворених питања. Поред неизвесне откупне цене, додатну забринутост изазива и питање како ће страно тржиште реаговати након информације да је у малини из Србије, извезеној у Немачку, пронађен вирус хепатитиса А.
Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку оцењује за РИНУ да је реч о непријатној ситуацији за домаће произвођаче, посебно имајући у виду да производња малине у Србији последњих година стагнира.
- Вест да је у малини из Србије извезеној у Немачку пронађен вирус хепатитиса А прилично је непријатна ситуација по српске произвођаче, узевши у обзир и чињеницу да домаћа производња овог воћа последњих година стагнира - рекао је Лепосавић.
Он наглашава да тврдње по којима су сами произвођачи одговорни за овакве проблеме нису на месту. Према његовим речима, највећи део произвођача поштује принципе добре произвођачке праксе, док Србија и даље има високе стандарде у примарној производњи и сектору хладњача.
- Наши произвођачи у 99 одсто случајева спроводе принципе добре произвођачке праксе. Што се тиче стандарда и у примарној производњи и у хладњачама, Србија је још увек број један у свету. Ми веома водимо рачуна у примарној производњи - истиче Лепосавић.
Како додаје, не треба прихватити тезу да су увоз, паковање и реекспорт предуслов за опстанак Србије на светском тржишту малине. Напротив, сматра да је потребно инсистирати на домаћој производњи, јер је управо она изградила углед Србије код купаца.
- Треба инсистирати на нашој производњи и производити у нашим агроеколошким условима, јер то је оно што наши купци траже - каже Лепосавић.
Низак род и потрага купаца за другим тржиштима
Додатни изазов представља чињеница да је претходне године произведено рекордно ниских око 18.000 тона малине. Због мањка домаће робе, део купаца је потребе за малином потражио на другим тржиштима, док су поједини увозници и реекспортери количине обезбеђивали из других дестинација.
- Велики број наших купаца решење за своје потребе нашао је на неким другим дестинацијама. Наши увозници, односно реекспортери, нашли су прилику да се опскрбе потребним количинама малине и на тај начин употпуне своју понуду - наводи Лепосавић.
Према његовим речима, таква пракса може да направи проблем уколико порекло робе и контрола квалитета нису потпуно јасни. Подсећа и на недавни случај испоруке малине у Француску у којој је пронађена недозвољена концентрација кадмијума.
- Свеукупно гледано, прилично непријатна и нелагодна ситуација пред почетак бербе - каже Лепосавић.
Он истиче да све увезене количине које се мешају, пакују или реекспортују кроз домаће хладњаче морају бити прописно контролисане. Србија, додаје, има протоколе и акредитоване референтне лабораторије, али је кључно да сваки део система уради свој посао.
- Треба све недоумице отклонити – да ли је то наша малина или увезена па реекспортована – и отклонити ту траљавост. Купци хоће да знају одакле је воће и на који начин је произведено и то треба у потпуности да буде испоштовано - поручује Лепосавић.
Према његовим речима, решења постоје, али је неопходно да се процедуре доследно примењују и да налази буду доступни како би се заштитили произвођачи који раде у складу са правилима.
- Да не буде недоумица од кога је роба, шта је, на који начин и због чега је дошло до тога до чега је дошло. Решења постоје, само их треба испоштовати - закључује др Лепосавић.
