Економија под притиском: Трампове царине ступиле на снагу, Србија међу најгоре погођенима - ево шта то значи за нас

Иако се очекивало да ће највећи удар поднети Кина, Србија се нашла међу земљама које су погођене једном од највиших стопа – чак 37 одсто.

Ове мере, које Вашингтон назива "реципрочним", представљају озбиљан ударац за домаће извознике, посебно у секторима ауто-делова, гума, пластике, хемијске и металске индустрије. Иако Сједињене Америчке Државе нису међу водећим трговинским партнерима Србије – налазе се тек на 19. месту - стручњаци упозоравају да последице могу бити много шире.

- Ми можда немамо велики обим трговине са САД, али смо део ширег европског производног ланца, посебно када је реч о полуфабрикатима за аутомобилску индустрију – објашњава професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

– Највећи део наше робе иде у Немачку, која онда извози финалне производе у САД. Ако немачка привреда трпи удар због царина, и ми ћемо га осетити – додаје он.

Губимо конкурентску предност

За српске компаније које директно извозе у Америку, попут произвођача ауто-делова и гумених производа, повећање царина за 37 одсто значи губитак конкурентске предности у односу на земље које су погођене мањим тарифама – или које нису ни на удару.

Управо из тог разлога, најзначајнији извозници окупили су се на састанку са представницима Привредне коморе Србије, како би пронашли могуће начине да ублаже последице ове одлуке.

Политичка позадина царина

Професор Савић упозорава да економска димензија ових царина није једина:

- Србија је једина европска земља која није увела санкције Русији, и није искључено да је ова одлука део ширег политичког притиска. Чињеница да имамо царинску стопу три и по пута вишу од, на пример, Албаније и Црне Горе, говори сама за себе – каже он.

Трампова администрација, како наводи, позната је по коришћењу економских мера као алата за остваривање политичких циљева. У том контексту, рекордне царине за Србију представљају и јасну поруку – балансирање између Истока и Запада постаје све теже.

Трговина у бројкама

Наиме, укупна робна размена између Србије и САД у 2024. години износила је 1,3 милијарде евра, док је размена услуга достигла чак 2,2 милијарде евра. Само у прва два месеца 2025. године робна размена је износила 242 милиона евра.

Земље које су се суочиле са блажим тарифама, од 10 одсто, укључују Сингапур, Бразил, Аустралију, Нови Зеланд, Турску, УАЕ и друге. Поређења ради, Кина је најтеже погођена – са укупном стопом царина која сада достиже чак 104 одсто.

Србија у незавидној позицији

У светлу ових одлука, јасно је да ће српски извозници морати да пронађу нова тржишта или да рачунају на подршку државе како би пребродили овај период. Иако је трговинска размена са САД скромна, индиректни ефекти, преко европских партнера, могли би да буду дугорочни и озбиљни.

У сваком случају, једно је сигурно – високе царине које је иницирао Доналд Трамп већ су пореметиле међународне токове робе, а Србија се налази у неповољном положају који је, по свему судећи, далеко више политички него економски мотивисан.

Србија Данас/Телеграф