Фасцинантно занимање Београђанина: Небојша Дикић чува древну уметност хералдике

Хералдика, древна уметност стварања и тумачења грбова, потекла је још из времена крсташких ратова у 11. веку, када су витези почели да носе посебне симболе како би се препознавали на бојном пољу. 

Временом, грб је постао наследни знак идентитета који се преносио с колена на колено и представљао моћ, порекло и традицију. Иако су векови прошли, хералдика није нестала - напротив, данас доживљава нови процват кроз дигитални дизајн. Грбови више нису резервисани само за племство, већ их израђују и појединци, породице, организације и градови, желећи да сачувају свој идентитет и наслеђе.

За Небојшу Дикића, хералдичара из Београда, први сусрет са овим уметничким изразом догодио се још у младости, када је у руке добио фотокопирано издање књиге "Хералдика 1" професора Милоша Ћирића. 

Од тада, хералдика је постала његов животни позив и начин да кроз уметност исприча породичне приче, порекло и идентитет оних који наручују грбове.

Током две деценије рада, Дикић је израдио више од 80 личних грбова, као и бројне територијалне, племићке и корпоративне симболе, међу којима су и први свештенички грбови у Србији.

Његов рад спаја традицију и модерну технологију - сваки грб црта ручно, али завршава у дигиталном формату, спремном за штампу, апликације и употребу у савременим медијима.

Како је изгледао Ваш први сусрет са хералдиком и шта Вас је навело да се озбиљније посветите овом подручју?

Небојша Дикић: Први помен хералдике сам пронашао у књизи "Хералдика 1" уџбеника Универзитета уметности почившег српског ликовног уметника и професора Универзитета уметности у Београду г. Милоша Ћирића, иначе оца нашег познатог уметника Растка Ћирића. Књигу сам добио у фотокопираном издању, до којег је дошао мој отац Иван по професији графичар, и одмах ме привукла. То је било време пре него је интернет уопште био у свакодневној употреби те је било какво додатно информисање или истраживање теме морало да се ради одласком у библиотеку или куповином књига. Тема ме је толико заокупила да сам почео да цртам грбове, хералдичка знамења и да "прождирем" све што је за тему имало хералдику - наводи Небојша за наш портал. 

Имам ту срећу да сам талентован за ликовну уметност, те је ово имало додатни утицај на моје интересовање за хералдику. Доласком диал-уп интернета отвориле су се малтене неограничене могућности приступа материјалима и изворима о хералдици о којима сам дотле могао само да маштам. 

Од маја 2004. године сам почео као сарадник интернет часописа "Глас хералда" и може се сматрати да је то датум од којег се активно бавим хералдиком све до данас. У међувремену сам израдио око 80 личних грбова, учествовао у 5 пројеката израде територијалних грбова, 8 корпоративних и 11 племићких грбова. Са колегама из Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православнога монархизма сам пионир у изради свештеничких грбова - прича он. 

Како изгледа Ваш креативни процес - од идеје до готовог дизајна?

Небојша Дикић: Приликом консултација око израде грба полазим од породичне историје, неких анегдота које се памте у породици, легенди или једноставно замисли које будући грбоносац има о својем грбу. 

Религиозним људима предлажем симболе њихових крсних слава (ако су српски православци) или нешто што асоцира на њихово религиозно опредељење. Неретко се на грбовима налазе и назнаке географског порекла, нпр. у мојем грбу то су две валовите беле линије у подножју штита које асоцирају на Дунав и Саву, две реке мојег родног Београда. Неки грбови могу бити "речити", тј. својим елементима указују на име армигера, нпр. у мојем грбу у челенки је Небојшина кула, значи асоцира на моје име. 

Многи будући грбоносци имају унапред замишљену слику својег грба и ја их подстичем да о томе причамо како бисмо дошли до хералдички најисправније верзије. Лично тежим минимализму, али то не значи да нећу да нацртам раскошан грб ако је то жеља грбоносца. 

Након почетних консултација и када отприлике схватим шта би будући грбоносац желео на својем грбу, израђујем највише 3 грубе скице које пропратим описом употребљених елемената (или шаржи како се то стручно назива у хералдици). Слика говори више од 1000 речи те када потенцијални грбоносац види илустроване предлоге својег будућег грба може лакше да се одлучи. 

Људи најчешће праве комбинације од понуђених предлога и тако долазимо до коначног решења дизајна (емблазон грба). Након тога следи израда грба. Грбове израђујем електронски у векторском софтверу CorelDRAW у форми малог, средњег и великог грба. Векторски софтвер омогућава штампу/апликацију грба на различитим медијима (папир, дрво, тканина, метал, пластика, стакло итд.)

Грбоносац добија грб у .пнг формату високе резолуције погодне за даљу штампу. На захтев достављам оригинални.цдр фајл. Практикујем да одштампам грб у А3 формату и у прикладној амбалажи шаљем грбоносцу на поштанску адресу, на полеђини је отиснут мој печат чиме се доказује аутентичност израђеног грба - наводи Небојша. 

Сваки грб је јединствен и цртам га од почетка, векторски софтвер је мени оно што је оловка класичном ликовном уметнику.

Која су основна правила и принципи којих се мора придржавати сваки хералдички дизајн?

Небојша Дикић: Правила у хералдици су јако стриктна и понекад осећам да ме као уметника спутавају али истовремено омогућавају да се добије стандардизован производ. Навео бих само неколико основних правила:

• 1. Један грб не сме да буде сличан било ком другом. Мора се разликовати, макар у детаљима.
• 2. Једна породица, један град или држава, не смеју у исто време да имају више од једног грба у употреби.   
• 3. У хералдици је добро само оно што је хералдички правилно, без обзира како су фигуре уметнички обликоване.
• 4. Сваки грб има десну и леву хералдичку страну, рачунајући према ономе који носи штит, а не према ономе који гледа штит (као у огледалу).   
• 5. Постоје четири основне хералдичке боје: црвена, плава, црна и зелена, две металне хералдичке боје: златна (жута) и сребрна (бела) и три помоћне хералдичке боје: љубичаста, оранж и браон боја. Правило је да боја на боју и метал на метал не иду, једино љубичаста боја може бити и боја и метал.   
• 6. Косо постављен штит значи да тај грб потиче од давнина и да је врло стар (вероватно до краја XIII века).  
• 7. Косо постављене греде, пречке и ленте, од леве на десну хералдичку страну штита, представљају грбове ванбрачне деце.  
• 8. Код сједињавања грбова две државе или две породице, грб победника је у средини штита, а поробљени или припојени су около њега. 

У случају брака грб жене је на левој хералдичкој страни штита или у доњем делу штита.

Поред наведених постоји још низ правила која се тичу шаржи које су дозвољене према статусу грбоносца, нпр. обичан грађанин нема право на војводску круну али може користити тзв. хералдичку, државне симболе без обзира да ли се ради о непостојећој држави не може нико да истиче на својем грбу итд. 

Занимљива су правила о наследницима, по хералдичким правилима прво мушко дете је главни наследник и за живота оца преко грба истиче троструку пречку, док следећи син истиче полумесец окренут врховима на горе. У случају женске деце црта се облик штита лозанж (дијамант) или картуш (овални облик) јер се полази од претпоставке да женски пол не учествује у бојевима те им не треба штит ратничког облика. Детаљније можете видети у секцији мојег сајта О хералдици.

Шта бисте желели да људи запамте о хералдици након овог разговора?

Небојша Дикић: Свако има право на грб. Ово је веома важно нагласити потенцијалним грбоносцима - Грб је својеврстан заштитни знак грбоносца који ће га истицати не само за свога живота већ ће га баштинити његови наследници. Израда грба је изузетно одговоран и сложен посао те се зато мора препустити познаваоцима и професионалцима - закључује.

Иако делује као дисциплина из прошлих векова, хералдика у 21. веку доживљава нови процват.

Како истиче Дикић у разговору за наш портал, у дигиталном добу управо грб постаје симбол препознатљивости - јединствени знак који обједињује уметност, историју и лични идентитет.

Његова порука је јасна: хералдика није реликт прошлости, већ жива уметност која кроз традицију гради мост ка савременом изразу и трајним вредностима.

Србија Данас