Fascinantno zanimanje Beograđanina: Nebojša Dikić čuva drevnu umetnost heraldike

Heraldika, drevna umetnost stvaranja i tumačenja grbova, potekla je još iz vremena krstaških ratova u 11. veku, kada su vitezi počeli da nose posebne simbole kako bi se prepoznavali na bojnom polju. 

Vremenom, grb je postao nasledni znak identiteta koji se prenosio s kolena na koleno i predstavljao moć, poreklo i tradiciju. Iako su vekovi prošli, heraldika nije nestala - naprotiv, danas doživljava novi procvat kroz digitalni dizajn. Grbovi više nisu rezervisani samo za plemstvo, već ih izrađuju i pojedinci, porodice, organizacije i gradovi, želeći da sačuvaju svoj identitet i nasleđe.

Za Nebojšu Dikića, heraldičara iz Beograda, prvi susret sa ovim umetničkim izrazom dogodio se još u mladosti, kada je u ruke dobio fotokopirano izdanje knjige "Heraldika 1" profesora Miloša Ćirića. 

Od tada, heraldika je postala njegov životni poziv i način da kroz umetnost ispriča porodične priče, poreklo i identitet onih koji naručuju grbove.

Tokom dve decenije rada, Dikić je izradio više od 80 ličnih grbova, kao i brojne teritorijalne, plemićke i korporativne simbole, među kojima su i prvi sveštenički grbovi u Srbiji.

Njegov rad spaja tradiciju i modernu tehnologiju - svaki grb crta ručno, ali završava u digitalnom formatu, spremnom za štampu, aplikacije i upotrebu u savremenim medijima.

Kako je izgledao Vaš prvi susret sa heraldikom i šta Vas je navelo da se ozbiljnije posvetite ovom području?

Nebojša Dikić: Prvi pomen heraldike sam pronašao u knjizi "Heraldika 1" udžbenika Univerziteta umetnosti počivšeg srpskog likovnog umetnika i profesora Univerziteta umetnosti u Beogradu g. Miloša Ćirića, inače oca našeg poznatog umetnika Rastka Ćirića. Knjigu sam dobio u fotokopiranom izdanju, do kojeg je došao moj otac Ivan po profesiji grafičar, i odmah me privukla. To je bilo vreme pre nego je internet uopšte bio u svakodnevnoj upotrebi te je bilo kakvo dodatno informisanje ili istraživanje teme moralo da se radi odlaskom u biblioteku ili kupovinom knjiga. Tema me je toliko zaokupila da sam počeo da crtam grbove, heraldička znamenja i da "proždirem" sve što je za temu imalo heraldiku - navodi Nebojša za naš portal. 

Imam tu sreću da sam talentovan za likovnu umetnost, te je ovo imalo dodatni uticaj na moje interesovanje za heraldiku. Dolaskom dial-up interneta otvorile su se maltene neograničene mogućnosti pristupa materijalima i izvorima o heraldici o kojima sam dotle mogao samo da maštam. 

Od maja 2004. godine sam počeo kao saradnik internet časopisa "Glas heralda" i može se smatrati da je to datum od kojeg se aktivno bavim heraldikom sve do danas. U međuvremenu sam izradio oko 80 ličnih grbova, učestvovao u 5 projekata izrade teritorijalnih grbova, 8 korporativnih i 11 plemićkih grbova. Sa kolegama iz Odbora za heraldičke i genealoške studije Centra za istraživanje pravoslavnoga monarhizma sam pionir u izradi svešteničkih grbova - priča on. 

Kako izgleda Vaš kreativni proces - od ideje do gotovog dizajna?

Nebojša Dikić: Prilikom konsultacija oko izrade grba polazim od porodične istorije, nekih anegdota koje se pamte u porodici, legendi ili jednostavno zamisli koje budući grbonosac ima o svojem grbu. 

Religioznim ljudima predlažem simbole njihovih krsnih slava (ako su srpski pravoslavci) ili nešto što asocira na njihovo religiozno opredeljenje. Neretko se na grbovima nalaze i naznake geografskog porekla, npr. u mojem grbu to su dve valovite bele linije u podnožju štita koje asociraju na Dunav i Savu, dve reke mojeg rodnog Beograda. Neki grbovi mogu biti "rečiti", tj. svojim elementima ukazuju na ime armigera, npr. u mojem grbu u čelenki je Nebojšina kula, znači asocira na moje ime. 

Mnogi budući grbonosci imaju unapred zamišljenu sliku svojeg grba i ja ih podstičem da o tome pričamo kako bismo došli do heraldički najispravnije verzije. Lično težim minimalizmu, ali to ne znači da neću da nacrtam raskošan grb ako je to želja grbonosca. 

Nakon početnih konsultacija i kada otprilike shvatim šta bi budući grbonosac želeo na svojem grbu, izrađujem najviše 3 grube skice koje propratim opisom upotrebljenih elemenata (ili šarži kako se to stručno naziva u heraldici). Slika govori više od 1000 reči te kada potencijalni grbonosac vidi ilustrovane predloge svojeg budućeg grba može lakše da se odluči. 

Ljudi najčešće prave kombinacije od ponuđenih predloga i tako dolazimo do konačnog rešenja dizajna (emblazon grba). Nakon toga sledi izrada grba. Grbove izrađujem elektronski u vektorskom softveru CorelDRAW u formi malog, srednjeg i velikog grba. Vektorski softver omogućava štampu/aplikaciju grba na različitim medijima (papir, drvo, tkanina, metal, plastika, staklo itd.)

Grbonosac dobija grb u .png formatu visoke rezolucije pogodne za dalju štampu. Na zahtev dostavljam originalni.cdr fajl. Praktikujem da odštampam grb u A3 formatu i u prikladnoj ambalaži šaljem grbonoscu na poštansku adresu, na poleđini je otisnut moj pečat čime se dokazuje autentičnost izrađenog grba - navodi Nebojša. 

Svaki grb je jedinstven i crtam ga od početka, vektorski softver je meni ono što je olovka klasičnom likovnom umetniku.

Koja su osnovna pravila i principi kojih se mora pridržavati svaki heraldički dizajn?

Nebojša Dikić: Pravila u heraldici su jako striktna i ponekad osećam da me kao umetnika sputavaju ali istovremeno omogućavaju da se dobije standardizovan proizvod. Naveo bih samo nekoliko osnovnih pravila:

• 1. Jedan grb ne sme da bude sličan bilo kom drugom. Mora se razlikovati, makar u detaljima.
• 2. Jedna porodica, jedan grad ili država, ne smeju u isto vreme da imaju više od jednog grba u upotrebi.   
• 3. U heraldici je dobro samo ono što je heraldički pravilno, bez obzira kako su figure umetnički oblikovane.
• 4. Svaki grb ima desnu i levu heraldičku stranu, računajući prema onome koji nosi štit, a ne prema onome koji gleda štit (kao u ogledalu).   
• 5. Postoje četiri osnovne heraldičke boje: crvena, plava, crna i zelena, dve metalne heraldičke boje: zlatna (žuta) i srebrna (bela) i tri pomoćne heraldičke boje: ljubičasta, oranž i braon boja. Pravilo je da boja na boju i metal na metal ne idu, jedino ljubičasta boja može biti i boja i metal.   
• 6. Koso postavljen štit znači da taj grb potiče od davnina i da je vrlo star (verovatno do kraja XIII veka).  
• 7. Koso postavljene grede, prečke i lente, od leve na desnu heraldičku stranu štita, predstavljaju grbove vanbračne dece.  
• 8. Kod sjedinjavanja grbova dve države ili dve porodice, grb pobednika je u sredini štita, a porobljeni ili pripojeni su okolo njega. 

U slučaju braka grb žene je na levoj heraldičkoj strani štita ili u donjem delu štita.

Pored navedenih postoji još niz pravila koja se tiču šarži koje su dozvoljene prema statusu grbonosca, npr. običan građanin nema pravo na vojvodsku krunu ali može koristiti tzv. heraldičku, državne simbole bez obzira da li se radi o nepostojećoj državi ne može niko da ističe na svojem grbu itd. 

Zanimljiva su pravila o naslednicima, po heraldičkim pravilima prvo muško dete je glavni naslednik i za života oca preko grba ističe trostruku prečku, dok sledeći sin ističe polumesec okrenut vrhovima na gore. U slučaju ženske dece crta se oblik štita lozanž (dijamant) ili kartuš (ovalni oblik) jer se polazi od pretpostavke da ženski pol ne učestvuje u bojevima te im ne treba štit ratničkog oblika. Detaljnije možete videti u sekciji mojeg sajta O heraldici.

Šta biste želeli da ljudi zapamte o heraldici nakon ovog razgovora?

Nebojša Dikić: Svako ima pravo na grb. Ovo je veoma važno naglasiti potencijalnim grbonoscima - Grb je svojevrstan zaštitni znak grbonosca koji će ga isticati ne samo za svoga života već će ga baštiniti njegovi naslednici. Izrada grba je izuzetno odgovoran i složen posao te se zato mora prepustiti poznavaocima i profesionalcima - zaključuje.

Iako deluje kao disciplina iz prošlih vekova, heraldika u 21. veku doživljava novi procvat.

Kako ističe Dikić u razgovoru za naš portal, u digitalnom dobu upravo grb postaje simbol prepoznatljivosti - jedinstveni znak koji objedinjuje umetnost, istoriju i lični identitet.

Njegova poruka je jasna: heraldika nije relikt prošlosti, već živa umetnost koja kroz tradiciju gradi most ka savremenom izrazu i trajnim vrednostima.

Srbija Danas