Гаспром наглом одлуком запрепастио Србију: Ево како то утиче на снабдевање гасом и докле ће нам радијатори бити топли
Управни одбор „Гаспрома“ (Газпром) одобрио је смањење инвестиционог програма у 2026. години за 5,6 милијарди евра, односно за 32 одсто у поређењу са овом годином, саопштено је данас из ове компаније.
Истовремено су одобрени инвестициони програм и буџет за наредну годину, а укупан обим инвестиционог програма износи 12 милијарди евра, пренела је агенција ТАС (TASS).
Из „Гаспрома“ наводе да ће одобрени финансијски план омогућити потпуно покривање свих обавеза компаније, без буџетског дефицита.
Као приоритетни пројекат, компанија најављује даљи развој центара за производњу гаса у источној Русији и на полуострву Јамал.
Планирана су, између осталог, улагања у развој гасне инфраструктуре руских региона, као и проширење капацитета магистралног гасовода „Снага Сибира“ (Power оф Сибериа).
Како би ово могло да се одрази на Србију
Смањење инвестиција „Гаспрома“ може имати посредне последице по Србију, иако се највећи део резова односи на пројекте у Русији и Азији.
Мањи инвестициони буџет може значити опрезнији приступ новим међународним пројектима, укључујући модернизацију и проширење гасне инфраструктуре у Европи.
Србија је у великој мери ослоњена на руски гас, па би дугорочно смањена улагања у производњу и транспорт могла утицати на количине, цену или флексибилност испорука, нарочито у периодима повећане потражње.
Фокус „Гаспрома“ на источну Русију и азијска тржишта (пре свега Кину) може значити постепено слабљење стратешког значаја европског тржишта, укључујући и Балкан.
Ипак, постојећи дугорочни уговори Србије са Русијом пружају извесну сигурност у средњем року, па се краткорочни поремећаји не очекују.
Закључно, ова одлука сама по себи не угрожава непосредно снабдевање Србије гасом, али указује на промену дугорочне стратегије „Гаспрома“, што додатно наглашава значај диверзификације извора енергије и јачања регионалних гасних веза за Србију.
