ХЕКТАР ЊИВЕ КАО СТАН: Пољопривредно земљиште у Србији чак двоструко скупље него у земљама у окружењу
Произвођачима у аграру се новац уложен у куповину не може вратити ни за 50 година
Хектар пољопривредног земљишта у Србији је дупло скупљи него у окружењу и креће се од 10.000 до 20.000 евра, а очекује се да ће убудуће још расти. У неким деловима наше земље је и цена закупа за последњих пет година двоструко скочила. Због оваквих трендова, који су нереални и неоправдани, многи одустају од пољопривреде.
АЕРОДРОМ, 11 ХОТЕЛА НА ЈАДРАНУ, ЛУКА У ТРСТУ: После Хрватске, Словеније и ЦГ, Миодраг Костић елитни туризам шири и на ИТАЛИЈУ
ХИТ ЦЕНЕ И ЛАСТ МИНУТЕ ПОНУДЕ ЗА ЕГЗОТИЧНА ПУТОВАЊА, ЕВРОПСКЕ ГРАДОВЕ И ЗИМОВАЊЕ! (ФОТО)
Премијерка Брнабић најавила: Фокус будуће Владе Србије биће РЕФОРМА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА
Овако за медије оцењује актуелно стање у аграру Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника. Истиче да је у Румунији, Мађарској или Хрватској земљиште исте категорије и класе упола јефтиније.
- Код нас хектар кошта и до 20.000 евра - каже Киш. - Од 12.000 до 15.000 евра је одавно стандардна цена за земљу која није ни близу асфалтног пута или насеља, већ је негде у пољу, где нема ни струје. Када узмете у обзир то колики је приход по јединици површине, куповина се неће исплатити ни за 20 до 50 година.
Објашњава да је до велике тражње дошло јер многи привредници који имају вишак новца не инвестирају у толикој мери као раније у некретнине, него у земљу.
Људи из различитих делатности, како каже, куповину њива сматрају бољом инвестицијом од куповине станова, злата или штедње у банкама, јер очекују да ће то земљиште бити скупље и спремни су да за њега плате сваку суму.
НЕ КОРИСТЕ БАНКАРСКЕ ПОЗАЈМИЦЕ
Недавно истраживање које је спровела Банка Интеза показује да тек око 10 одсто регистрованих пољопривредних газдинстава користи кредите за куповину пољопривредног земљишта - кажу за медије у овој банци. - Један од разлога овако ниског процента коришћења ове врсте зајмова јесте обезбеђење кредита.
- Цена закупа је, такође, огромна, дупло је већа него пре пет година - наводи Киш. - Људи одустају од пољопривреде јер је то прескупо. У окружењу је и најамнина дупло јефтинија.
Да ли субвенционисане кредитне линије за куповину земљишта могу да помогну малим пољопривредницима који покушавају да опстану, одговорио је Александар Богуновић из Удружења за биљну производњу и прераду биљних производа Привредне коморе Србије.
- Када имате ситуацију са огромном потражњом и високим ценама тешко је направити добру подршку - каже Богуновић, и додаје: Прави потез би била бесповратна средства за куповину земљишта.
Додаје да није довољно само дати подстицај за куповину њива, већ би то требало да прати читав сет мера да би се од ливаде стигло до плода који ће се негде валоризовати и продати. Веће подстицаје, сматра, требало би да имају почетници и они који се шире на суседне парцеле и тако их укрупњавају.
Министарство пољопривреде и УСАИД најавили су недавно програм којим ће да дају гаранције од 60 одсто на кредитна средства у износу од 90 милиона долара. Остатак од 40 одсто обезбедиће власник кредита за опрему, куповину земље или подизање фабрике.
Представници банака Прокредит, Адико и Банке Интеза, преко којих ће бити пласирана средства, кажу за медије да очекују значајно интересовање.