Удар на српску пољопривреду: Ево како сукоб на Блиском истоку прети пролећној сетви

Због скока цена нафте и гаса, а услед сукоба на Блиском истоку, поставља се питање последица на српску пољопривреду. С обзиром да смо у данима уочи пролећне сетве више о томе за Euronews Србија говорио је Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.

-Пролећна сетва је практично већ почела, сунцокрет је већ у трактору и у њивама, а за неколико недеља ће почети и сетва кукуруза, а шећерна репа је такође већ у једном делу посејана. И даље је присутан тај тренд да ће културе, које су прошле године показале слабију отпорност на изузетно високе температуре и недостатак влаге, ипак пасти у проценама у сетвеној структури, изјавио је Галетин.

Он је објаснио која је култура најзаступљенија у Србији и у којој количини је посејана.

-Кукуруз је и даље доминантан на нашим пољима. Имамо око 900.000 хектара под овом културом. Пшеница је посејана још јесенас, нешто око 615.000 хектара, потом соја која је нагло пала у сетвеној структури, има је око 200.000 хектара, рекао је Галетин.

На питање о томе како се у овом тренутку крећу цене житарица и који се тренд очекује у наредном периоду, Галетин је одговорио да све промене које се тренутно дешавају на глобалном тржишту, а да имају везе са пољопривредом, попут поскупљења горива и вештачког ђубрива, лоше утичу.

-У овом тренутку Министарство пољопривреде излази са врло издашним решењима, у смислу реакције на акцизу, као и куповине преко агрокартица, тако да то држи ниску цену.

Галетин се осврнуо на то да се 70 одсто минералног ђубрива увози, док се 30 одсто набавља из домаће производње, те је објаснио како би евентуални недостатак азотних ђубрива утицао на пољопривреду.

-Алтернатива постоји у стајском ђубриву, али наше сточарство је на прилично ниским гранама, имамо релативно мали сточни фонд. Са друге стране нама су најпотребнија азотна ђубрива. Нама, у Србији, у укупној производњи годишње треба између 1,2 до 1,5 милиона тона. Тако да то ствара један озбиљан проблем и ми смо дефинитивно увозно зависни, а највише увозимо из Русије, закључио је он.

Извор: Србија Данас/Euronews