"Хрватски сценарио" прети НИС-у?! Стручњак оцењује: Преузимање би учврстило позицију МОЛ-а, али постоји ова могућност

Вести о томе да би мађарски МОЛ могао да преузме Нафтну индустрију Србије (НИС) из већинског власништва руске компаније Газпром, а све под императивом америчких санкција, изазвале су лавину разноврсне комбинаторике у већем делу европског југоистока.

Та мађарска петроенергетска компанија која у свом саставу држи и већински удео хрватске компаније ИНА, с НИС-ом би нпр. преузела и ланац бензинских пумпи у Румунији и Бугарској, као и добре изгледе за даљим ширењем у тим земљама.

Такође, хрватски нафтовод Јанаф остао би на милост и немилост тако ојачаном МОЛ-у који би могао и сасвим да га елиминише.

Али то су само неки од могућих ефеката регионалног раста МОЛ-а, а не треба заборавити да та групација поседује још и словачки Словнафт.

За Србију, међутим, и даље је најважније да сасвим изађе из неизвесности око права на увоз и прераду нафте у НИС-овим погонима у Панчеву.

Концентрација тржишне моћи

С друге стране, ако НИС преузме мађарска компанија, а озбиљнијег претендента чини се нема, онда би могла и да је задеси лоша судбина хрватске компаније ИНА, некадашњег највећег производног и тржишног субјекта у тој области у региону. У оквиру стручне јавности нико не сумња да би економски и енергетско-политички ефекти тога били више него значајни.

- То преузимање знатно би учврстило позицију МОЛ-а као доминантног регионалног играча у ланцу од транспорта, до рафинеријске прераде нафте и малопродаје нафтних деривата, каже Владислав Бркић, декан Рударско-геолошко-нафтног факултета у Загребу. Он притом додаје да конкретни тржишни и енергетско-политички ефекти највише зависе од услова под којима би руски капитал и утицај заиста били замењени неком новом, већински неруском власничком структуром.

Према његовом мишљењу, у том сценарију реално би било очекивати додатну концентрацију тржишне моћи у сегменту фосилних горива – за сада на простору Мађарске, Хрватске, Србије и Словачке. Томе, како упозорава, не би било згорег посветити већу регулаторну пажњу – због могућих ограничења тржишног такмичења и ефеката на крајње потрошаче.

А што се тиче некакве друкчије позиције саме Нафтне индустрије Србије, Бркић дели мишљење по којем искуство компаније ИНА показује да преузимање од стране регионалног партнера може да доведе до великих промена.

Београд има одређени маневарски простор

- Тачније, до премештања кључних управљачких функција, као и до рационализације производног портфеља, као и до преиспитивања улоге појединих рафинерија у зависности од тога како се уклапају у укупну оптимизацију мреже рафинерија унутар групације, прецизира Бркић.

У случају да МОЛ, уз постојеће своје рафинерије, интегрише и ону у Панчеву, саговорник оцењује да су могуће и промене у обиму прераде и инвестиционим приоритетима.

- Ипак, државна укљученост Србије и амерички услов потпуног изласка руског власника дају Београду одређени простор да уговорно заштити континуитет рада кључне инфраструктуре и задржи део утицаја на стратешке одлуке, напомиње декан загребачког Рударско-геолошко-нафтног факултета.

Управо изостанак тог момента, наиме, у Хрватској је упамћен као почетак тешког пада компаније ИНА и генерално тамошње петроенергетике, некада окоснице целоукупне хрватске привреде. Круцијална управљачка овлашћења над компанијом ИНА су, да подсетимо, у руке МОЛ-а прешле чак и без апсолутно-већинског пакета деоница, а сигурно у криминалним околностима. Затим је Мађарска почела да опструира хрватско правосуђе, а политика се показала јаловом у наводним покушајима да се ИНА „врати кући“. Након свега, мађарска компанија сада потенцијално у шаци држи и Јанаф који у суштини и нема за кога да ради, осим за НИС и МОЛ.

Неизвесна и судбина рафинерије у Ријеци

У најнеповољнијем сценарију за Јанаф, отвара се ризик да део транспорта сирове нафте према Србији буде преусмерен, а за Мађарску је дан-данас у игри и онај из Русије. „Тако би се с Јанафа прешло на будући мађарско-српски нафтовод, што би дугорочно могло да смањи приходе Јанафа и посредно да ослаби преговарачку позицију Хрватске у регионалној логистици транспорта нафте“, упозорава Бркић.

Паралелно с тим, интеграција НИС‑а у МОЛ‑ову мрежу по њему намеће питање будуће улоге једине преостале рафинерије компаније ИНА у Ријеци, након гашења оне у Сиску. Неизвесно је, дакле, да ли ће ријечка рафинерија остати стратешки важан капацитет за снабдевање Хрватске и суседних тржишта или ће, у зависности од пословне логике проширене МОЛ-групе, бити под притиском додатне рационализације.

- То у хрватској јавности већ побуђује предлоге да држава проактивно размотри моделе јачања сопствене контроле над тим капацитетом како би ублажила могуће негативне последице одлука донесених изван Хрватске. Али и да на тај начин обезбеди стратешке резерве нафте, нарочито у временима опште геополитичке нестабилности, указује Владислав Бркић.

Србија Данас/DW