"Hrvatski scenario" preti NIS-u?! Stručnjak ocenjuje: Preuzimanje bi učvrstilo poziciju MOL-a, ali postoji ova mogućnost

Vesti o tome da bi mađarski MOL mogao da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS) iz većinskog vlasništva ruske kompanije Gazprom, a sve pod imperativom američkih sankcija, izazvale su lavinu raznovrsne kombinatorike u većem delu evropskog jugoistoka.

Ta mađarska petroenergetska kompanija koja u svom sastavu drži i većinski udeo hrvatske kompanije INA, s NIS-om bi npr. preuzela i lanac benzinskih pumpi u Rumuniji i Bugarskoj, kao i dobre izglede za daljim širenjem u tim zemljama.

Takođe, hrvatski naftovod Janaf ostao bi na milost i nemilost tako ojačanom MOL-u koji bi mogao i sasvim da ga eliminiše.

Ali to su samo neki od mogućih efekata regionalnog rasta MOL-a, a ne treba zaboraviti da ta grupacija poseduje još i slovački Slovnaft.

Za Srbiju, međutim, i dalje je najvažnije da sasvim izađe iz neizvesnosti oko prava na uvoz i preradu nafte u NIS-ovim pogonima u Pančevu.

Koncentracija tržišne moći

S druge strane, ako NIS preuzme mađarska kompanija, a ozbiljnijeg pretendenta čini se nema, onda bi mogla i da je zadesi loša sudbina hrvatske kompanije INA, nekadašnjeg najvećeg proizvodnog i tržišnog subjekta u toj oblasti u regionu. U okviru stručne javnosti niko ne sumnja da bi ekonomski i energetsko-politički efekti toga bili više nego značajni.

- To preuzimanje znatno bi učvrstilo poziciju MOL-a kao dominantnog regionalnog igrača u lancu od transporta, do rafinerijske prerade nafte i maloprodaje naftnih derivata, kaže Vladislav Brkić, dekan Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta u Zagrebu. On pritom dodaje da konkretni tržišni i energetsko-politički efekti najviše zavise od uslova pod kojima bi ruski kapital i uticaj zaista bili zamenjeni nekom novom, većinski neruskom vlasničkom strukturom.

Prema njegovom mišljenju, u tom scenariju realno bi bilo očekivati dodatnu koncentraciju tržišne moći u segmentu fosilnih goriva – za sada na prostoru Mađarske, Hrvatske, Srbije i Slovačke. Tome, kako upozorava, ne bi bilo zgoreg posvetiti veću regulatornu pažnju – zbog mogućih ograničenja tržišnog takmičenja i efekata na krajnje potrošače.

A što se tiče nekakve drukčije pozicije same Naftne industrije Srbije, Brkić deli mišljenje po kojem iskustvo kompanije INA pokazuje da preuzimanje od strane regionalnog partnera može da dovede do velikih promena.

Beograd ima određeni manevarski prostor

- Tačnije, do premeštanja ključnih upravljačkih funkcija, kao i do racionalizacije proizvodnog portfelja, kao i do preispitivanja uloge pojedinih rafinerija u zavisnosti od toga kako se uklapaju u ukupnu optimizaciju mreže rafinerija unutar grupacije, precizira Brkić.

U slučaju da MOL, uz postojeće svoje rafinerije, integriše i onu u Pančevu, sagovornik ocenjuje da su moguće i promene u obimu prerade i investicionim prioritetima.

- Ipak, državna uključenost Srbije i američki uslov potpunog izlaska ruskog vlasnika daju Beogradu određeni prostor da ugovorno zaštiti kontinuitet rada ključne infrastrukture i zadrži deo uticaja na strateške odluke, napominje dekan zagrebačkog Rudarsko-geološko-naftnog fakulteta.

Upravo izostanak tog momenta, naime, u Hrvatskoj je upamćen kao početak teškog pada kompanije INA i generalno tamošnje petroenergetike, nekada okosnice celoukupne hrvatske privrede. Krucijalna upravljačka ovlašćenja nad kompanijom INA su, da podsetimo, u ruke MOL-a prešle čak i bez apsolutno-većinskog paketa deonica, a sigurno u kriminalnim okolnostima. Zatim je Mađarska počela da opstruira hrvatsko pravosuđe, a politika se pokazala jalovom u navodnim pokušajima da se INA „vrati kući“. Nakon svega, mađarska kompanija sada potencijalno u šaci drži i Janaf koji u suštini i nema za koga da radi, osim za NIS i MOL.

Neizvesna i sudbina rafinerije u Rijeci

U najnepovoljnijem scenariju za Janaf, otvara se rizik da deo transporta sirove nafte prema Srbiji bude preusmeren, a za Mađarsku je dan-danas u igri i onaj iz Rusije. „Tako bi se s Janafa prešlo na budući mađarsko-srpski naftovod, što bi dugoročno moglo da smanji prihode Janafa i posredno da oslabi pregovaračku poziciju Hrvatske u regionalnoj logistici transporta nafte“, upozorava Brkić.

Paralelno s tim, integracija NIS‑a u MOL‑ovu mrežu po njemu nameće pitanje buduće uloge jedine preostale rafinerije kompanije INA u Rijeci, nakon gašenja one u Sisku. Neizvesno je, dakle, da li će riječka rafinerija ostati strateški važan kapacitet za snabdevanje Hrvatske i susednih tržišta ili će, u zavisnosti od poslovne logike proširene MOL-grupe, biti pod pritiskom dodatne racionalizacije.

- To u hrvatskoj javnosti već pobuđuje predloge da država proaktivno razmotri modele jačanja sopstvene kontrole nad tim kapacitetom kako bi ublažila moguće negativne posledice odluka donesenih izvan Hrvatske. Ali i da na taj način obezbedi strateške rezerve nafte, naročito u vremenima opšte geopolitičke nestabilnosti, ukazuje Vladislav Brkić.

Srbija Danas/DW