Како вас етикете на храни могу довести у заблуду: Ситна слова на декларацији откривају све трикове произвођача

Међутим, у стварности, оне су често осмишљене да служе као паметан маркетиншки алат, поред пружања информација. Производ може бити означен потпуно легално, али начин на који су информације истакнуте или изостављене може вас лако довести до погрешног закључка.

На пример, етикета "без додатог шећера" на први поглед звучи као гаранција здравијег избора. Али то само значи да шећер није додат посебно; производ га и даље може садржати, било природно из воћа или кроз састојке као што су концентровани воћни сокови.

Поред тога, шећер се често појављује на етикетама под другим називима, као што су глукозно-фруктозни сируп, декстроза, малтодекстрин или инвертни сируп. Ако су такви састојци међу првима на листи, јасно је да је производ и даље веома сладак, без обзира на истакнуту етикету. Требало би да погледате редослед састојака Слично је и са речима попут "природно", "домаће", "традиционално" или "бакино".

Такви термини обично немају прецизно правно значење, али стварају утисак квалитета и аутентичности. Оно што заиста вреди проверити јесте списак састојака, јер све остало може бити само пажљиво дизајнирана амбалажа. Такође је важно обратити пажњу на редослед састојака. Наведени су од најзаступљенијих до најмање заступљених.

Ако на амбалажи пише обиље малина, али у саставу пише да их има само неколико процената, јасно је где се крије трик. Исто важи и за производе који се рекламирају као интегрални, али у ствари садрже углавном бело брашно са мањим уделом интегралне пшенице. Често се наглашава да је производ богат протеинима, добар извор влакана или обогаћен витаминима. Такве тврдње могу бити тачне, али не откривају целу слику, пише Дневно.хр

Производ може имати висок садржај протеина, али истовремено садржати много шећера или других мање пожељних састојака. Истицање једне предности може лако одвратити пажњу од осталих састојака.

Проблематични и производи без глутена

Број калорија није увек онакав какав изгледа. Енергетска вредност се често приказује по порцији, што је знатно мање од количине коју просечна особа заправо поједе. Стога је реалнији показатељ поређење нутритивних вредности на 100 грама производа.

Понекад се ознака "без глутена" истиче и на храни која никада природно не садржи глутен, као што су пиринач или кукуруз. Таква тврдња није нетачна, али може створити утисак посебне користи тамо где је заправо нема.

На крају крајева, најважније је прочитати списак састојака, њихов редослед и нутритивне вредности на 100 грама. Слогани, велике речи и упечатљиве слике су осмишљене да привуку пажњу. Сама декларација није проблем, али ако је површно прочитамо, лако може постати маркетиншки алат, а не поуздан извор информација.

Извор: Србија Данас/Каматица