Која штедња се највише исплати у Србији? Стручњак открива цаке, а овај савет злата вреди
Грађани све чешће траже сигурне начине да сачувају и увећају своју уштеђевину, али се поставља питање – где се данас новац заиста исплати орочити? Финансијски стручњак открива неочекиване детаље и једну кључну стратегију која може направити разлику.
Немци у сламарицама штеде чак 400 милијарди евра и ово су подаци Бундесбанке за 2024.
Овај износ је готово два и по пута виши него 2013. године, наводи се.
О томе да ли се и како у Србији штеди за Курир ТВ је говорио Душан Узелац, финансијски аналитичар и уредник портала Каматица.
- У свим кризним временима се повећава штедња, односно људи се уздржавају од потрошње и остављају део новца са стране, за касније. Неповерење у системске механизме, банкарски и монетарни систем окреће људе сламарицама. Она је код Срба као митско биће, а уствари цела прича везана за сламарицу само указује да нешто не штима у друштву. Чим човек не жели да свој новац држи ван своје контроле нешто ту није у реду.
Узелац наглашава да постоји агенда кешлес друштва - да се функционише без кеша. Примера ради, западне земље имају чак и прекршаје за количину готовине коју појединац сме да има код себе, док су Словенци основали покрет "Кеш као уставно право".
- Банке на штедњу нуде различите камате и, на жалост, она у Србији није исплатива. Штедња треба да се схвати као је манифестација, а не као акција. Када покушате да је спроведете као акцију на крају нема ефекта. То је емотивна игра са самим собом, одричете се нечега због вишег циља или неког бољитка. Штедња нема смисла ако није наменска, ако одвајате само са стране да би имали, односно тај износ би требало да расте брже од стопе инфлације. Уштеђевина увек мора да трчи брже од инфлације.
За Узелца је свака врста штедње лутрија, па тако и злато које је више лична преференција него логичан избор. Он наводи да је то пасивна инвестиција, колекционарство, односно зимница чију вредност у новцу чувате за каснију потрошњу. Људи се на овај начин кладе на будућу вредност злата, односно прогнизирају да ће она бити виша и да ће они на тај начин профитирати.
Млади данас не размишљају шта ће бити сутра већ када зараде хоће да тај новац и потроше на одећу, путовања, провод. Уредник Каматице препоручује да млади науче да зарађују, да монетизују своје способности на тржишту.
- Научите да тргујете својим способностима, вашим услугама на тржишту рада. Оне имају цену. На жалост, ми нисмо трговачки народ и често чекамо да нас друга страна вреднује. Све је, међутим, данас трговина, из које послодавци извлаче бољу цену. Млади би требало да схвате да зарађивање није да радимо оно што нам је најдраже, већ оно што се најбоље плаћа на тржишту. Од тога треба кренути. Морате да се изборите за себе, да тражите већу плату, али не да захтевате, јер више се у животу постиже ставом, него знањем. Када изградите став да се ради за новац који купује комфор живота бићете сам свој менаџер - закључује Узелац.
