Које ће вештине бити кључне за послове будућности? - Објављен извештај ремАИн релевант
Иницијатива "Дигитална Србија", у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији, објавила је извештај "ремАИн релевант: Вештине за послове будућности", анализу која мапира кључне компетенције које ће обликовати тржиште рада у наредним годинама.
Извештај "ремАИн релевант: Вештине за послове будућности" показује да се захтеви тржишта рада убрзано мењају. Вештачка интелигенција (АИ) постаје део основне писмености док флексибилност и адаптабилност постају кључне вештине. Истовремено, младима је након завршеног формалног образовања често потребна додатна подршка како би стекли релевантна знања и вештине у реалном времену и како би се смањио јаз између знања које студенти стичу и потреба савременог тржишта рада.
Истраживање је спроведено са представницима компанија из Србије које послују на домаћем и међународном тржишту. Чак 94% компанија у узорку има више од 100 запослених, док је 72,7% у страном или мешовитом власништву. Оваква структура учесника у истраживању пружа додатни ниво релевантности у контексту глобалних очекивања када је реч о знањима и вештинама које ће бити тражене у наредним годинама.
Кључни налази истраживања показују да:
- 90,9% компанија сматра да ће коришћење вештачке интелигенције бити кључна техничка вештина у наредних пет година;
81,8% компанија истиче флексибилност, прилагодљивост и континуирано учење као најважније нетехничке вештине; - 54,5% компанија наводи недостатак искуства у специфичним технологијама као највећи изазов при запошљавању;
- 87,9% компанија очекује раст потражње за специјалистима за вештачку интелигенцију и машинско учење, док 72,7% истиче потребу за стручњацима у области аналитике и рада са подацима;
- 57,6% компанија оцењује да су аналитичко и креативно размишљање код кандидата који конкуришу за посао на просечном нивоу.
Истовремено, послодавци истичу да су међу најважнијим вештинама при запошљавању флексибилност и адаптибилност, способност рада са људима, комуникативност, као и спремност на учење и прихватање промена.
Налази указују на то да АИ и рад са подацима више нису специјализоване компетенције резервисане за уски круг стручњака, већ постају темељ конкурентности компанија. Истовремено, послодавци наглашавају да кандидатима често недостају управо вештине које су кључне за рад у динамичном окружењу - способност решавања проблема, комуникација, проактивност и спремност на континуирано учење.
- Коришћење вештачке интелигенције у раду постаје хоризонтална вештина, попут познавања страног језика или рада на рачунару пре деценију или две. Она више није 'ниша' већ основна компетенција без које ће бити немогуће остати релевантан на тржишту рада, без обзира на примарну експертизу“ изјавила је Тања Кузман, директорка Иницијативе Дигитална Србија“. „Подаци нам говоре и да диплома није крајња тачка, већ само стартна линија. Чак 81,8% компанија истиче флексибилност и континуирано учење као најважније особине запослених. То значи да морамо да градимо системе који омогућавају студентима да још током студија стекну оперативност коју индустрија захтева - додаје Кузман.
Извештај препоручује јачање сарадње између академског и приватног сектора кроз практичне пројекте, менторске програме и развој неформалних образовних иницијатива које омогућавају студентима стицање мултидисциплинарних дигиталних компетенција и припрему за послове будућности. Посебан фокус стављен је на области вештачке интелигенције, рада са подацима и сајбер безбедности, као и на развој аналитичког и креативног размишљања.
- Резултати јасно показују да се тржиште рада мења брже него што формални системи образовања могу да испрате. Потребно је системско повезивање универзитета и привреде, као и развој мултидисциплинарних програма који комбинују техничке и нетехничке вештине, како би студенти били спремни за реалне изазове тржишта рада - објашњава Кузман.
Извештај такође указује да вештине потребне за послове будућности нису везане искључиво за техничке факултете, већ су подједнако релевантне и за студенте друштвено-хуманистичких дисциплина. Програми транзиције могу управо тим профилима омогућити улазак у дигиталну економију и технолошки сектор, где су жене и даље недовољно заступљене.
Овакав приступ може допринети смањењу родног јаза на тржишту рада будућности, али и донети шире користи за привреду. Истраживања показују да производи и услуге које развијају мешовити тимови имају већу вероватноћу да одговоре на потребе и жена и мушкараца, чиме се повећава њихова тржишна релевантност и друштвени утицај.
Извештај "ремАИн релевант: Вештине за послове будућности" је од данас доступан на dsi.rs и представља почетну анализу која треба да послужи као основа за даље унапређење образовних и развојних програма, са циљем јачања конкурентности домаће привреде и капацитета младих генерација за учешће у економији заснованој на знању. Као наредни корак, УНДП и Иницијатива "Дигитална Србија" покренуће пилот транзициони програм који ће повезати привреду и универзитете и окупити мешовите групе студенткиња и студената са техничких и друштвено-хуманистичких факултета. Циљ програма је развој интердисциплинарних вештина потребних за послове будућности и подстицање већег учешћа жена у дигиталној економији.