МАЊЕ ПАРА ИЗ ДИЈАСПОРЕ СТИЖЕ У СРБИЈУ: Корона вратила велики број гастарбајтера у домовину, па се и прилив девиза смањио

Путници / Извор: Профимедиа/илустрација

Из дијаспоре би ове године у Србију могло да стигне неколико стотина милиона евра мање него иначе, јер се велики број српских држављана претходних месеци вратио са привременог рада у иностранству, након што су због корона кризе остали без посла.

НАЧЕЛНИК ГАСТРОЕНТЕРОЛОГИЈЕ УПОЗОРАВА: Шта све треба да знате да бисте правилно лечили дијареју код деце

ХРВАТСКА У ПОТПУНОМ РАСУЛУ ЗБОГ КОРОНЕ: Незапамћен ниво незапослености, ОТПУШТЕНО више од 73.000 људи

КАД ВИРУС ПРОМЕНИ НАВИКЕ И ПРИОРИТЕТЕ: Британци од јула масовно купују само једну ствар!

Тако је глобална пандемија утицала и на висину дознака које су гастарбајтери великодушно слали својим породицама.

Још почетком маја, око 400.000 грађана Србије вратило се у отаџбину јер су почели да остају без посла, првенствено у Немачкој и Аустрији, али и по Швајцарској, Француској, Америци... Сви они слали су и до три милијарде евра годишње, па су дознаке чиниле осам одсто укупног бруто друштвеног производа Србије.

Очекивани мањак показао се и у најновијем извештају Народне банке Србије, према чијим подацима је у првих пет месеци ове године прилив по основу дознака смањен за 23,8 одсто у односу на исти период прошле.

Тако су лични трансфери из иностранства од јануара до маја 2020. износили 1,05 милијарди евра, што је 328,7 милиона евра мање него 2019. Прошлогодишњи прилив по основу дознака, од јануара до маја 2019, износио је 1,37 милијарди евра.

Смањење прилива у НБС објашњавају као последицу дешавања у вези с пандемијом корона вируса и њеног утицаја на светска економска кретања, као и на мобилност људи. У НБС су објаснили да су приливи по основу дознака у 2020. били нижи на глобалном нивоу, па самим тим и у Србији.

Иначе, лични трансфери обухватају дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима грађанима Србије.

Током целе прошле године, дознаке из иностранства у Србији су достигле вредност од 3,51 милијарду евра, у 2018. години прилив је износио 3,53 милијарди евра, а у 2017. години 2,95 милијарди евра.

Већ традиционално, највише новца стиже од "гастарбајтера" из Немачке, па је тако и у 2019. години стигло нешто више од милијарду евра, што је трећина укупних дознака. На друго место листе земаља из којих наши држављани шаљу дознаке у Србију сврстала се Швајцарска са око 500 милиона евра, а трећа је Аустрија, одакле је прошле године стигло око 290 милиона евра, али одакле се током претходних неколико месеци, од почетка пандемије, и вратило највише наших људи.

Према наводима Светске банке, дознаке су витални извор прихода за земље у развоју.

- Актуелна економска рецесија узрокована вирусом COVID-19 озбиљно ће утицати на могућност слања новца кући, због чега је од још виталнијег значаја да скратимо време опоравка напредних економија - истакао је председник Групе Светска банка Дејвид Малпас.

Дознаке из иностранства смањене су и у суседној Босни и Херцеговини, где су у првом кварталу 2020. године износиле 636,7 милиона марака (325,5 милиона евра). То је за 3,4 одсто мање у односу на исти период прошле године, показују подаци Централне банке БиХ.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, бруто домаћи производ ове земље износио је прошле године 33,4 милијарде марака (око 17,08 милијарди евра), при чему је прилив дознака достигао рекордних 4,29 милијарди марака (2,2 милијарде евра).

То значи да су трансфери из иностранства учествовали са 12,5 процената у бруто домаћем производу БиХ.

ОД ПАДА КОМУНИЗМА ПРВА НЕВОЉА! Ова земља је БИЛА МОТОР ЕВРОПЕ, а сада је УПАЛА У ТЕШКУ КРИЗУ