ММФ ИЗДАО САОПШТЕЊЕ О СРБИЈИ: Ево на каквом је економском путу наша земља
Извршни одбор Међународног монетарног фонда завршио је прву ревизију Инструмената за координацију политика Републике Србије.
Како су оценили, реализација економског програма је на правом путу и Србија је посвећена спровођењу структурних реформи потребних за подстицање раста предвођеног приватним сектором и бржој конвергенцији ка нивоима прихода ЕУ, саопштено је из Министарства финансија.
ДРЖАВА ПРИСКАЧЕ У ПОМОЋ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА! Нови подстицаји и до 800.000 динара - ево какви су услови
УВЕДЕН НОВИ СЕТ ОЛАКШИЦА ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Нови закон ступа на снагу, а ево на кога се односи и који су подстицаји
БИТКОИН КЛАЦКАЛИЦА: Јуче расте, данас пада - од јутрос вредност криптовалуте испод 47.000 долара
У извештају Фонда је оцењено да је у току снажан опоравак економске активности, који је подржан обимном и правовременом реакцијом носилаца политике и снажним преткризним растом.
По том основу, бруто домаћи производ Србије је већ у првом тромесечју 2021. надмашио преткризни ниво. ММФ сада пројектује још и већи раст од претходно предвиђеног раста у 2021. години и непромењен раст у 2022. години од 4,5 посто.
ММФ је у извештају такође оценио да је буџет за 2022. добро одмерен и да предвиђа даље смањење фискалног дефицита на 3,0 посто БДП-а, умерен раст зарада у јавном сектору и пензија и задржавање капиталних инвестиција на високом нивоу.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали је рекао да је нефинансијски споразум са ММФ-ом веома важан, јер су потврдили да је економска политика која се води успешна и да смо на правом путу да још брже напредујемо.
- Ми смо презадовољни сарадњом коју имамо са ММФ-ом, а која је пре свега саветодавног карактера. О томе најбоље говоре подаци, јер уколико погледамо кумулативну стопу раста БДП-а, ове и прошле године, остварићемо засигурно најбољи резултат у Европи, одмах после Ирске. На крају ове године имаћемо раст од 7,3 или 7,4 одсто, а следеће од 4,5 до 5 процената. До овога не би дошло да на време нисмо спровели фискалну консолидацију, захваљујући чему смо спремно дочекали највећу економску кризу икада, изазвану пандемијом вируса корона. Само за помоћ привреди и грађанима прошле и ове године издвојили смо осам милијарди евра, чиме смо очували ниво привредне активности и радна места - рекао је он.
Он је рекао да је сачувана стабилност јавних финансија и нагласио да ће удео јавног дуга на крају године износити 58,2 одсто, што је далеко од 60 одсто БДП-а колико прописује Мастрихт.
Напоменуо је да ће и у наредном периоду фокус бити на наставку спровођења структурних реформи, које су потребне за остваривање још већег раста.
- Од посебне важности су структурне и институционалне реформе, како би се осигурао јачи и интензивнији раст у средњем року. Пре свега, истакао бих дал?у модернизацију Пореске управе, као и реформу јавних предузећа. Када је у питању њихово реструктуирање, циљ је унапређење ефикасности и ограничавање фискалних трошкова и ризика. Подсетио бих да напредују реформе које се тичу Пореске управе, као и да је у току транзициони период за прелазак на нови модел е-фискализације, а који ће трајати до 30. априла 2022. године. То је од непроцењивог значаја за борбу против сиве економије, јер Пореска управа сада у реалном времену може да прати издавање фискалних рачуна, односно да ли је добро обрачунат ПДВ - навео је Мали.
Министар финансија је подсетио и да се од 1. маја следеће године уводи и нови систем е-фактура, који се пре свега односи на убрзавање поврата ПДВ-а.
- Ми идемо у корак са временом и покушавамо да створимо ефикасније и конкурентније привредно окружење. То конкретно значи да ће уколико се улазна и излазна фактура упаре, поврат ПДВ-а може бити реализован у једном дану. Тиме ћемо додатно ојачати пословни амбијент и допринети борби против сиве економије - рекао је Мали.
Поред спровођења мера за сузбијање сиве економије, Мали је као један од приоритета навео и остваривање свеобухватног плана за зелени раст, који додатно подржава економски опоравак и обезбеђује одрживији развој.
Он је истакао да се буџетом за следећу годину наставља улагање државе у повећање потрошње, као и у капиталне пројекте.
- Повећањем плата и пензија, осигуравамо потрошњу, а само за капиталне инвестиције буџетом за 2022. годину планирали смо 486 милијарди динара, што значи да настављамо велике пројекте - градњу ауто-путева, брзих саобраћајница, изградњу болница, школа, фабрика за пречишћавање воде, водоводну и канализациону мрежу. Све то ће додатно погурати раст нашег БДП-а, односно учинити нашу земљу још атрактивнијом и сигурнијом за пословање, као и за још више инвестиција - рекао је Мали.
Министар је закључио да Србија чини све како би што брже напредовала и како би својим грађанима постала лепше и квалитетније место за живот.