"Накнада је фиксна и износи 100 евра" - Шалтери 586 пошта широм Србије и више од 2.500 радника чекају грађане

- Агенција за просторно планирање је обучила наше запослене. Имамо 2.503 шалтерских радника који ће имати лиценцу за обављање овог посла. То ће се обављати на 586 пошти које су технолошки и технички спремне за овај посао - рекао је Анђелковић за Танјуг.

Додао је да су претходних дана вршене провере у Пошти Србије како ће пријава функционисати и изразио уверење да ће грађани до 8. фебруара успешно пријавити нелегалну имовину и званично постати власници над њом.

- Што се Поште Србије тиче, ми смо апсолутно спремни за овај посао. Имамо искуство у сличним пословима - подели ваучера, пријава за реституцију... Народ је навикао да долази у поште Србије. Очекујем да ће већ данас у све поште доћи велики број грађана - навео је Анђелковић.

Напоменуо је да не треба пуно докумената за пријаву нелегалних објеката и нагласио да ће грађани бити обавештени смс поруком уколико нешто од документације недостаје, као и да је све у реду и да су успешно пријавили своје непокретности.

- Не треба много докумената - то је лична карата и документ који доказује власништво над имовином. Уколико буде било потребе за додатном документацијом, добиће смс поруку, а добиће смс поруку и да је све у реду. Надам се да ћемо тај посао до 8. фебруара успешно обавити - закључио је Анђелковић.

Пријава нелегалних објеката на основу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима ("Свој на своме") почиње данас и трајаће до 5. фебруара.

Пријаве се могу поднети онлајн путем, преко дигиталне платформе коју је успоставила Агенција за просторно планирање и урбанизам и то својим ЈМБГ-ом и личном картом, налогом на порталу еУправа или преко услужног центра локалне самоуправе.

Одговарајућа дигитална платформа отворена је данас од 4.00 часа.  Трошкови уписа крећу се у распону од 100 до 1.000 евра и зависе од површине објекта и места где се непокретност налази.

Од плаћања накнаде ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.

Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином - кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.

Такође, законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер ће по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова, бити уписани као власништво државе.

За породичне куће и станове, висина накнаде зависи од величине места, односно броја становника, па у Београду накнада износи од 100 до 1.000 евра, у местима са више од 100.000 становника накнада се креће од 100 до 500 евра, а у местима која имају од 50.000 до 100.000 становника накнада је од 100 до 300 евра.

У местима са мање од 50.000 становника, накнада је фиксна и износи 100 евра.

За магацине, економске и помоћне објекте, као и производне погоне, накнада се одређује на основу површине објекта: За објекте мање од 500 метара квадратних је бесплатно, за објекте веће од 500 квадрата накнада износи 10 евра за сваки наредни квадратни метар преко 500 квадрата.

Од документације је потребно да грађани приложе важећу личну карту односно пасош, основ стицања у виду уговара, оставинског решења или пресуде, број катастарске парцеле који се може пронаћи на сајту "Геосрбија", податке о објекту (врста објекта, површина, спратност) и изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу да су дати подаци тачни.

Агенција за просторно планирање и урбанизам упоређује податке из пријаве и јавних евиденција.

За објекте који су изграђени на туђем приватном земљишту, без правног основа - агенција ће позвати подносиоца да уреди односе са власником земљишта.

Објекти изграђени на површинама које су планиране и приведене јавној намени, као и у заштићеним подручјима, биће уклоњени или ће постати власништво државе.

Привремени објекти (нпр. мобилне куће, контејнери, балон хале) биће евидентирани, без уписа права својине.

Уколико је инвеститор познат, он уместо власника стана подноси пријаву за евидентирање зграде и сноси трошкове накнаде.

Ако је инвеститор непознат, сваки станар, управник, професионални управник или друго лице које има правни интерес, може поднети пријаву за евидентирање зграде, а након тога, власник стана подноси пријаву за свој стан и плаћа накнаду.

Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, познат и као закон "Свој на своме", ступио је на снагу крајем октобра, а њиме се омогућава да власници бесправних објеката озаконе своју имовину уз накнаду од 100 до 1.000 евра.Предвиђен је изузетак за оне који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року и то би могли урадити у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.

Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, између осталог су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, као и објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.

Закон садржи и социјалну компоненту јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце - предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.

Прописано је да се поступак евидентирања непокретности обавља преко дигиталне платформе, коју је успоставила Агенција за просторно планирање и урбанизам на информатичкој инфраструктури Републичког геодетског завода.У Србији, према неким подацима, има око 4,8 милиона нелегалних објеката.