Негативне цене струје стижу у Србију: Ево како ће утицати на тржиште и потрошаче

Негативне цене електричне енергије настају у ситуацијама када произвођачи практично плаћају купцима да преузму струју из система. Иако делује нелогично, реч је о последици велике неравнотеже између понуде и потражње. Када је производња знатно већа од потрошње, а гашење електрана скупо или технички компликовано, произвођачима је исплативије да "плате" да се вишак енергије преузме него да заустављају производњу.

Овакве ситуације најчешће се јављају у два случаја:

1. Први је период изузетно високе производње из обновљивих извора енергије - када истовремено има много сунца и ветра.

2. Други сценарио подразумева смањену потрошњу, што је типично за викенде, празнике или ноћне сате када индустрија и пословни сектор раде смањеним интензитетом.

Додатни изазов представљају такозване базне електране, попут термоелектрана или нуклеарних постројења, које не могу брзо да се угасе и поново покрену. Због њихове техничке ригидности, вишак енергије мора негде да оде, па тржиште реагује падом цена испод нуле.

Појава негативних цена указује и на структурни проблем енергетског система - недостатак капацитета за складиштење енергије. Да постоје развијенији системи попут великих батерија или реверзибилних хидроелектрана, вишак произведене енергије могао би да се сачува и искористи у периодима веће потрошње.

На европским тржиштима ово није нова појава, већ последица убрзаног раста обновљивих извора и недовољне флексибилности електроенергетских система. Сличан тренд почиње да се види и у Србији. 

Подаци SEEPEX-a показују да је у првом кварталу ове године забележено чак 69 сати са нултом ценом електричне енергије на дан-унапред тржишту, док их је у истом периоду прошле године било свега осам. Ипак, за домаћинства у Србији ова промена засад неће имати директан ефекат. Грађани су на гарантованом снабдевању, а цену електричне енергије одређује регулатор, па краткорочна кретања на берзи не утичу на њихове рачуне.

Ни за већину компанија тренутно нема конкретних промена, јер снабдевачи још нису увели динамичке тарифе које би пратиле тржишну цену по сатима. Велики потрошачи најчешће имају уговорене цене за одређени период, које су само делимично везане за берзанска кретања.

Када би динамичке тарифе заживеле у пракси, негативне цене би могле да утичу на трошкове, али не нужно тако да их смање. Наиме, ниже или негативне цене током дана често прате знатно више цене у вечерњим сатима, па се на месечном нивоу ефекат углавном изравна. Највећу корист од оваквих тржишних ситуација могли би да имају системи за складиштење енергије.

Електропривреда Србије, на пример, може у периодима негативних цена да користи реверзибилне хидроелектране попут Бајине Баште за "складиштење" вишка енергије, а затим да ту исту енергију продаје када цена порасте. Изградњом нових капацитета, попут планиране реверзибилне хидроелектране Бистрица, ове могућности би се додатно прошириле. Слично важи и за власнике великих батеријских система - куповина енергије када је цена негативна и продаја у сатима високе потражње може постати значајан извор прихода. Увођење негативних цена на домаће тржиште пре свега ће утицати на веће осцилације цена током дана, док ће шири ефекти зависити од даљег развоја тржишта, увођења флексибилнијих тарифа и улагања у инфраструктуру за складиштење енергије.

Извор: Србија Данас/Каматица