Нема законског наследника? Ево шта се дешава са некретнинама у Србији у таквим случајевима

У Републици Србији питање наслеђивања имовине – укључујући некретнине – строго је уређено Законом о наслеђивању. Кључна правила јасно дефинишу ко има право на наслеђе, како се дели имовина и шта се дешава када наследника нема.

Ко све може наследити оставиоца?

Законом је прописано да оставиоца могу наследити:

• Потомци (деца, унуци, праунуци...)
• Усвојеници и њихови потомци
• Брачни друг
• Родитељи, усвојиоци
• Браћа, сестре и њихови потомци
• Деде, бабе и њихови потомци
• Остали преци

Наслеђивање се врши по наследним редовима, а ближи наследни редови искључују даљи.

Први наследни ред – Потомци и брачни друг

Према члану 9 Закона, оставиочева деца и брачни друг наслеђују на једнаке делове. У посебним случајевима, ако оставиочево дете није дете брачног друга, а брачни друг има више имовине, суд може одлучити да деца наследе до два пута више.

Ако оставиочево дете не може или неће да наследи, његов део наслеђују потомци тог детета (унуци, праунуци), како прописује право представљања (члан 10).

Уколико нема потомака, брачни друг не наслеђује у првом реду, већ прелази у други наследни ред.

Други наследни ред – Брачни друг и родитељи

Брачни друг и родитељи оставиоца заједно наслеђују: брачни друг половину, а родитељи другу половину, на једнаке делове.

Ако родитељ не може или неће да наследи, његов део преузима његово потомство – браћа, сестре оставиоца, њихова деца, унуци...

Ако родитељ нема потомство, његов део наслеђује други родитељ или потомци другог родитеља. Ако оба родитеља немају потомство, брачни друг добија целокупну заоставштину.

Трећи наследни ред – Деде и бабе и њихово потомство

Заоставштина се дели по лозама: по пола иде дедама и бабама са очеве и мајчине стране. Ако неки предак не може или неће да наследи, његов део добијају његова деца, унуци итд., по истим правилима као претходни наследници.

Уколико деда и баба једне лозе немају потомство, њихов део прелази другој лози.

Четврти наследни ред – Прадедови и прабабе

Прадедови и прабабе са очеве и мајчине стране наслеђују по пола, а делови се даље деле на једнаке делове међу њима. Ако неки од њих не може да наследи, његов део може добити његов брачни друг, ако је предак оставиоца.

Пети наследни ред – Остали преци

Након четвртог наследног реда, имовину могу наследити и остали преци – редом – по правилима наслеђивања прадедова и прабаба.

Шта ако нема ниједног наследника?

Република Србија је законски наследник последњег реда. Држава наслеђује искључиво ако оставилац нема других законских наследника – ни потомака, ни брачног друга, ни родитеља, ни предака, ни родбине.

У том случају:

• Држава не може одбити наслеђе
• Наслеђена имовина постаје државна имовина

Њоме управљају надлежне институције: Дирекција за имовину или локалне самоуправе, у зависности од локације.

Ова правила су кључна не само за грађане који се питају шта их може задесити након смрти ближњих, већ и за инвеститоре, купце и правна лица која се баве откупом и управљањем имовином. Било какав поступак у вези са "напуштеном" или "ненаслеђеном" имовином мора да прође прецизан правни оквир и судски поступак.

Србија Данас