Немачки градови пред банкротом: Највећа криза од Другог светског рата
Немачки градови и општине налазе се усред најтеже финансијске кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад пореских прихода гурају локалне буџете све дубље у минус. Последице већ осећају грађани, а без темељне реформе односа између савезне владе, покрајина и општина, ситуација прети да измакне контроли.
Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике. „Градови ово више не могу да издрже“, упозорава Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига и председник Удружења немачких градова, истичући да се земља налази у највећој општинској финансијској кризи у послератном периоду.
Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. године и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.
Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.
Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12%, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.
Поглед редакције портала Српски Угао
Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра.
Србија Данас/Српски Угао
