НОВЕ ШОК ЦЕНЕ НЕКРЕТНИНА У БЕОГРАДУ: Продаја углавном за кеш, у овом делу града кућа "отишла" за пет милиона евра
У првих пола године у Србији се трговало са скоро 90.000 станова.
Најскупљи квадрат продат је у Београду на води, а најскупља кућа на Савском венцу - коштала је чак пет милиона евра. Некретнинама се најчешће тргује за кеш, у 63 одсто случајева.
Четвртина свих некретнина којима се трговина је била на територији Београда. Од тога је највише станова продато у Земуну, више од 2.800, показују подаци Републичког геодетског завода, преносе медији.
У ОВОЈ СРЕМСКОЈ ОПШТИНИ ПОСЛА ИМА ПРЕКО ГЛАВЕ: Фирме се отимају за раднике, у просеку се свака друга кућа бави бизнисом
НОВА ПРАВИЛА ЗА ТАКСИСТЕ! Старт ће сада бити ПАПРЕН, сва возила ће бити у белој боји?
ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР "ТЕЛЕКОМ СРБИЈА" ЛУЧИЋ: Зарађујемо четири пута више него прошле године
Када је реч о викендицама, највише их је продато у Гроцкој и Сопоту, уколико посматрамо Београд. Иначе их је највише било у Инђији.
Најскупљи стан, очекивано, продат је у Београду на води. Најскупља кућа на Савском венцу, чак пет милона евра.
Невероватно звучи податак и о ценама гаражних места. Најскупље гаражно место било је на Чукарици и коштало је чак 40.000 евра.
Драгана Милићевић Секулић из Геодетског завода каже за РТС да су куће на Савском венцу традиционално најскупље у Србији.
- Ако посматрамо из угла РГЗ, та цена је цена са тржишта, цена по којој су се купац и продавац договорили, само из тог угла можемо да посматрамо. Шта та кућа има, тешко да можемо да знамо јер немамо те информације, рекла је Милићевић Секулић гостујући у Београдској хроници.
Сматра да на цену непокретности највише утичу понуда и потражња.
Према њеним речима, у Београду су станови најтраженији у општини Земун, а ако се посматра Србија, највише су се прометовали станови у Новом Стану.
- Велики је промет станова, већи него у првом полугодишту прошле године и веће су цене, рекла је Милићевић Секулић додајући да су цене пре пандемије биле ниже.
Објашњава да је најскупљи стан продат у новоградњи, у Београду на води, за више од 9.000 евра по квадрату. Најскупљи квадрат у староградњи коштао је 4.600 евра.
- Имали смо ситуацију да је у првој половини 2020, нарочито у априлу када је била забрана кретања, био смањен обим промета, склопљено је више од 2.000 уговора. Већ од маја се ситуација поправља. У другој половини 2020, од јуна, дошло је до наглог скока на тржишту непокретности, а такав тренд настављен је и у 2021. Обим промета већи је за 60 одсто по свим врстама непокретности, указује Милићевић Секулићева.
Истиче да нема разлике између староградње и новоградње, потражња је подједнака.
- Станови су традиционално најтраженија врста непокретности на тржишту и највише се новца издваја за станове. Сви станови у првој половини 2021. плаћени су милијарду евра, каже гошћа из Републичког геодетског завода.
Најмањи промет је, према речима наше саговорнице, реализован у Раковици.
- Раковица је општина где су релативно уједначене цене староградње и новоградње. Ако се пореди са Земуном, просечна цена новоградње је 1.825 евра, а у Раковици 1.380. Стара градња у просеку кошта 1.523 евра у Земуну, а 1.131 у Раковици, наводи Милићевић Секулићева.
Према њеним речима, станови се најчешће купују за готовину – 63 одсто прометованих станова купљено је за кеш, а 37 одсто су кредити.
- На нивоу градова, кредити су у првој половини године доминантни у Врању, 59 одсто је из кредита, у Новом Саду 50 одсто и још пет градова има удео виши од 40 одсто. Готовина је најчешћа у Новом Пазару, 90 одсто, Лозница и Лесковац су такође у врху, са 80 и 82 одсто. У Београду је 39 одсто станова плаћено кредитом. За 40 одсто је већи број станова који су купљени из кредита у овој години него у 2020, наводи Милићевић Секулићева.