Од сада Народна банка Србије може да изриче казне

Евидентно је да се предвиђају строже санкције за лица која крше прописе, било да је реч о прекршајима или да новчану казну изриче НБС. Такође, одређене радње коју су некада биле дозвољене сада се забрањују и за њих се предвиђају строге новчане казне.

Област девизног пословања је изузетно правно сложена. У овој области постоје многобројни прописи различите правне снаге који системски уређују ову делатност, као и прописи који примарно уређују неку другу област, али садрже одредбе које се односе и на девизно пословање. За те прописе је карактеристично да су подложни честим изменама и допунама, што отежава њихово праћење чак и за некога ко је по професији правник.

Међутим, свако лице које се бави девизним пословањем мора да познаје прописе у овој области, јер ако не поступа у складу са њима чини казнено дело – кривично дело, привредни преступ или прекршај.

Актуелним Законом о девизном пословању који је основни извор у овој области, прописују се кривична дела за које су предвиђене строге казне. Треба истаћи да је на основу овог закона донето преко тридесет аката ниже правне снаге, којим се ближе уређује ова област. Такође, и ти акти се неретко мењају.

Примера ради, Одлука о условима под којима и начину на који резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству донета је 2012, године, а промене су уследиле 2013, 2014, 2015, 2018, 2020, 2023, 2025. године.

Санкције за кршење закона

За једно кривично дело из овог закона може се изрећи казна затвора до десет година. Не сме се заборавити да се учиниоцу кривичног дела могу изрећи и мере безбедности. На пример, може се изрећи мера која се састоје у забрани вршења позива, делатности или дужности. Страним држављанима се може изрећи мера протеривање странаца. Свакако, осуђено лице уписују се у казнену евиденцију и може да трпи правне последице осуде – на пример, да му се забрани заснивање радног односа у одређеној области. Могу се изрећи и друге санкције, а не сме се заборавити да пресуда може и јавно да се објави, што би вероватно негативно утицало на будуће пословање тог осуђеног лица.

Огромне новчане казне

Овим законом предвиђају се и многобројни прекршаји за које су прописане најстроже новчане казне. Тако се правном лицу може изрећи новчана казна од 500.000 до 2.000.000 динара, одговорном лицу од 50.000 до 150.000 динара, предузетнику од 150.000 до 500.000 динара и физичком лицу 5.000 до 150.000 динара. Колико ће новчана казна да погоди кажњено лице зависи и од његовог имовног стања, односно од економске моћи правног лица. Уколико правно лице не плати новчану казну, онда се спроводи принудна наплата. Са друге стране, ако, на пример, одговорно лице у правном лицу или предузетник не плате новчану казну, та казна се замењује за казну затвора или казну рада у јавном интересу.

Окривљеном лицу у прекршајном поступку могу се изрећи и друге прекршајне санкције, које се састоје у престанку радног односа или забрани правном лицу да врши одређене делатности. Такође, свако прекршајно кажњено лице уписује се у прекршајну евиденцију и појединим прописима предвиђају се и правне последице прекршајног кажњавања.

За прекршаје у области девизног пословања учиниоцима се обавезно изриче и заштитна мера одузимања предмета прекршаја. Ова заштитна мера неретко теже погађа учиниоца прекршаја у односу на изречену новчану казну. Посебна репресивност ове заштитне мере огледа се у случају када се као предмет прекршаја одузима новац. Од учиниоца прекршаја се може одузети и противправно стечена имовинска корист.

Без права жалбе на одлуку НБС

За кршење прописа из области девизног пословања сада и Народна банка Србије може да изриче новчане казне као административне санкције. НБС за кршење прописа у овој области може да изрекне строге новчане казне, од 100.000 до 3.000.000 динара за правно лице, од 10.000 до 500.000 динара за одговорно лице у правном лицу и од 50.000 до 2.000.000 динара за предузетника. НБС у „једноставнијем поступку“ изриче новчане казне. Оно што је посебно карактеристично јесте непостојање жалбе на ту одлуку НБС, већ само могућност покретања управног спора.

Евидентно је да се предвиђају строже санкције за лица која крше прописе, било да је реч о прекршајима или да новчану казну изриче НБС. Такође, одређене радње коју су некада биле дозвољене сада се забрањују и за њих се предвиђају строге новчане казне.
Против учиниоца прекршаја из ове области подноси се захтев за покретање прекршајног поступка прекршајном суду. У том поступку, тужилац треба да докаже да је то лице учинило прекршај. Уколико се утврди да је лице учинило прекршај, прекршајни суд доноси пресуду којим изриче одговарајућу казну. Са друге стране, ако се не утврди да је учињен прекршај, суд доноси одлуку којом лице ослобађа одговорности.

Субјекти пословања свакако треба да воде рачуна да не учине прекршај. Међутим, то у појединим случајевима није баш једноставан задатак. Брзина промена прописа значи да се стално морају пратити измене и пословање усклађивати са новим прописима. Такође, неретко се у различитим прописима налазе и различита решења поводом истог питања. То конкретно значи да је према једном пропису једна радња дозвољена, али према другом забрањена. У том случају врсно правничко знање је више него нужно да се не би ушло у криминалну зону.

Казна може бити толика да затвори фирму

Са друге стране, вероватно велики број прекршаја остаје неоткривен, али надлежни органи имају одређено време да процесуирају учиниоца. За прекршаје у области девизног пословања тај рок је десет година (апсолутни рок застарелости) од дана када је прекршај учињен. То значи да ако је неко учинио прекршај, десет година треба да размишља да ли ће бити кажњен и којом санкцијом.

Уколико би учинилац био откривен да је учинио прекршај у прекршајном поступку, он би могао да се позива на одредбе прописа који уређују, на пример, правну заблуду – да учинилац није знао да је одређена радња предвиђена као прекршај. Затим, на стварну заблуду, захтева да се примени пропис који је повољнији по њега, и друго. Одговорно лице у правном лицу могло би да се позива да је поступало по наређењу претпостављеног. 

Свакако, за све то морају да постоје одговарајући докази. Дакле, у том прекршајном поступку постоји могућност да окривљени "боље прође", а правник који добро познаје област девизног пословања заиста у томе може много помоћи.

Када је реч о прекршајима правних лица, треба рећи и то да је правило да заједно са правним лицем одговара и одговорно лице у правном лицу (на пример, директор). Дакле, посебна казна се изриче правном лицу, а посебна одговорном лицу. У појединим случајевим није једноставан задатак утврдити ко је то одговорно лице које треба да одговара за прекршај, посебно у великим компанијама.
Ако се одређено лице казни, та казна може толико да га погоди да ће морати да затвори фирму и да се бави неки другим послом.

Извор: Бизнис & финансије

Аутор: Иван Милић, доцент на Правном факултету у Новом Саду