ДЕТАЉАН ВОДИЧ ЗА ОСМАКЕ: Које су школе најтраженије у Србији, које је најтеже уписати и како ће изгледати матура

После још једне више него стресне школске године, по систему ред наставе у учионицама, ред онлајн, садашњи осмаци, будући мали матуранти, налазе се пред још једним, највећим - одабиром и уписом у средњу школу.

Судећи по избору који су осмаци претходних година правили, већина их се после основне школе не одлучује за конкретно занимање, већ бирају гимназију.

Претходних година, ђаци и њихови родитељи водили су се чињеницом да гимназије нуде квалитетно и широко образовање, али имају и посебна, специјализована одељења за обдарене ученике за природне, друштвене смерове, као и за информатичку делатност. Стручне школе свакако имају предност, јер након завршетка средње школе, пружају могућност запошљавања и без стицања факултетске дипломе.

- Не очекујем ове године ни мање ни више ученика него раније. Гимназије су стандардно при врху листе жеља, а већ годинама наша гимназија је у прве три за које влада највеће интересовање и мислим да се то неће променити због пандемије короне - рекла је Марија Милетић, директорка XIV београдске гимназије на Врачару.

Како каже, пандемија короне и онлајн настава нису утицали на опредељење малих матураната, али верује да ће утицати на број бодова које ће ђаци остварити на завршном тесту.

- Као професор и педагог, плашим се за знање које ученици и основних и средњих школе носе из претходне године. Лане је за упис у нашу гимназију за друштвено-језички смер било потребно 89,65 бодова, а за природно-математички 92,74. Мислим да ће пандемија и онлајн настава утицати на резултат тестова - објашњава Милетићева.

 

У престоници је традиционално велика потражња и за Првом, Трећом, Деветом и Десетом гимназијом. Није тајна да многи гимназије бирају и по локацији, на цени су оне у центру града, као и на Новом Београду. Тако је за упис у Трећу гимназију на Врачару 2019/2020. за природно-математички смер било потребно чак 94,18 бодова, од максималних 100.

Веома тражена међу основцима је и Електротехничка школа "Никола Тесла" што потврђује и број бодова који је потребан за упис, а који је у рангу са најтраженијим гимназијама. Пре две године је за упис на смер електротехничар информационих технологија било потребно 92,99 бода. Најмање тражен смер, са драстично мањим бројем поена потребним за упис, јесте електротехничар енергетике где је било потребно 69,42 бода за "упад".

- Популарност ове школе свакако проистиче из чињенице да су ђаци из ЕТШ "Никола Тесла" међу првима при упису Електотехничког, Машинског и Факултета организационих наука - истиче директор ове школе Бранко Суботић.

- Осим тога, наши ђаци су прваци на такмичења из физике, српског, енглеског и добри су спортисти.

 

Уз популарног "Теслу", на цени је и Медицинска школа "Београд". Директор Предраг Јовановић сматра да би ове године због пандемије корона вируса медицинске школе могле бити траженије него икада.

- Судећи колика је потражња за медицинским особљем током пандемије корона вируса, очекујем да ће се и више ученика пријавити за упис код нас - објашњава Јовановић.

Школе које је много лакше уписати на територији Београда, свакако су гимназије у Лазаревцу и Младеновцу где је за упис неопходно тек нешто више од 60 бодова. Школа, односно смер који би теоријски могао да се упише и без бодова са завршног испита јесте смер за машинбравара у Техничкој школи "Железник". За овај смер је раније било потребно 36,75 бодова.

 

Слична ситуација је и у Новом Саду, где се осмаци последњих година најрадије одлучују за гимназије, медицинске, економске и електротехничке школе.

Три најпопуларније гимназије су "Јован Јовановић Змај", "Светозар Марковић" и "Исидора Секулић", а за све три је неопходно више од 90 бодова за упис. Колико су ове школе тражене говори и податак да је пре неколико година на двојезично одељење природно-математичког смера на енглеском језику у новосадској гимназији "Јован Јовановић Змај" последњи уписани на листи имао чак 115 бодова!

Дакле, за "упад" на овај смер, осим беспрекороно урађеног завршног теста, траже се и врхунски резултати на школским такмичењима.

 

Слична ситуација је већ неколико година уназад и у Нишу, где су такође једне од најпопуларнијих средњих школа првенствено медицинска школа, а онда гимназије, али и Правно-пословна школа. Интересантно је да се у Нишу мали матуранти интересују и за Правно-пословну школу где је најтраженији смер финансијски администратор где је за упис потребно 81,35 бодова. Исто тако, места у све четири гимназије у Нишу су традиционално, годинама уназад попуњена.

У овом граду на југу Србије у Медицинској школи "Др Миленко Хаџић" за смер за фармацеутског техничара тражи 89,48 бодова за упис, а најмање за занимање стоматолошког техничара где је потребно 83,14 поена.

Директор Мирослав Савић објашњава да је та стручна школа код ученика популарна јер пружа квалитетно образовање, али и могућност запошљавања након завршетка средње школе.

- Имамо различите смерове и профиле, сваке године нам долазе добри и изузетни ученици, и увек су међу првима када је рангирање приликом уписа на факултет у питању. У нашој школи имамо одличне и врло добре ђаке, касније су то изузетни медицински радници - каже Савић.

Структура бодовања на завршном испиту сада је таква да ће садашњи и будући осмаци моћи ће да понесу из школе највише 60 поена, док ће на завршном испиту бити у прилици да освоје још максимално 40.

Уписна политика прво је промењена 2014. године, када је и уведен комбиновани тест. Тада су ђаци на основу успеха из шестог, седмог и осмог разреда могли да прикупе укупно 70 поена, док се матура вредновала са 30, по десет из српског, математике и са комбинованог теста.

Ипак, пре три године, тај однос је промењен на садашњих 60 40.

За припреме и до 1.500 евра

Припреме за полагање мале матуре увелико су у току, многи су почели да се спремају још почетком године. Негде су по школама или општинама организовани бесплатни припремни часови, али ако родитељи желе за децу помоћ својеврсних ментора, односно приватних наставника, онда морају да издвоје и више од 1.500 евра!

Потреба за додатним менторима поготово се појавила од ове године из страха родитеља да њихова деца не добијају довољно знања док прате наставу на даљину, а то су и небројено пута и сами наставници истицали.

- Оцењивање ученика ће бити спроведено по правилнику који је утврђен прошле године и свака закључна оцена мора бити јавна и образложена - саопштено је из Министарства просвете.

Како је објашњено, "омогућено је релаксираније оцењивање због епидемије корона вируса па су потребне три оцене, а не четири, да би се нека оцена закључила".

Наставници ће узети у обзир чињеницу да је велики део васпитно-образовних процеса протекао онлајн, али се оцењивање врши искључиво у школским установама.