"Пчеле су стуб природе и опстанка људске врсте" Одликовани професионални пчелар Славољуб Б. Ракочевић за СД о свом вишедеценијском раду и будућности пчеларства у Србији (ФОТО)

Пчелар Славољуб Б. Ракочевић, један од најискуснијих и најцењенијих домаћих пчелара, за наш портал открива зашто је пчеларство много више од посла, говорећи о свом животном путу, традицији, али и изазовима са којима се пчелари данас суочавају.

- У пчеларству сам преко 40 година и чини ми се да је мали и скучен простор да кажем све оно што знам", каже Ракочевић на почетку разговора и додаје: "Моји саговорници често се изненаде што много говорим, а тек понешто кажем, јер пчеларство не стаје у речи, оно се живи", каже он.

Пчеларство кроз историју и традицију

Подсећа да се о пчелама и њиховој вредности говорило и вековима уназад. Отац словеначког пчеларства Антон Јанша говорио је да "када пчеле не би доносиле ништа осим опрашивања, и тада би их људи морали гајити", а краљ Милутин је, још у 13. веку, поручивао: "Нека пчелари не раде никакве друге послове, нека буду само пчелари."

У Србији, како објашњава, постоји изрека: "Кошница је алат, а пчеларство занат. И то је суштина, пчеле се не могу посматрати само као извор меда, већ као стуб природе и опстанка људске врсте" наглашава Ракочевић.

Мајка Десанка – ослонац и инспирација

Посебан део његове приче посвећен је мајци Десанки, просветном раднику, коју описује као кључну личност свог пчеларског пута.

- Она је имала ону реченицу која ми се урезала заувек: "Ко за пчеле живи, од пчела ће и живети." Тек касније сам схватио колико су те речи истините. Мајка је са мном неуморно радила на пчелињаку, и била главни покретач да организујемо више од 50 скупова на државном и међународном нивоу. Без ње, тога не би било - наводи он.

Посебно се присећа 2012. године, када је на једном догађају угостио готово 700 људи у једном дану. 

- Круна свега била је сарадња са Београдским универзитетом. Наш пчелињак званично је регистрован као огледно-угледни пчелињак Србије. Кроз њега је прошло више од 5 000 људи, укључујући преко хиљаду студената биологије. Ту се учило, разговарало, преносило искуство - каже Ракочевић.

Тајне старих кошница

Говорећи о традиционалним начинима пчеларења, осврће се на "дубине" - старе кошнице које су користили његови преци у Црној Гори.

- То су биле дасчаре са непокретним саћем, где је пречник ћелија био око 4,8 милиметара, што је много ближе природном стању. Данас се користе сатне основе са 5,2 mm и то, по мом мишљењу, ремети нормалан развој пчелиње заједнице. Човек је покушао да управља пчелом, а заправо је нарушио њен природни баланс - објашњава он.

Година великих губитака

На питање о актуелном стању пчеларства у Србији, Ракочевић одговара без улепшавања:

- Ова година је катастрофална. Огроман број пчела страдао је због неконтролисаног прскања, због отрова, због недостатка полена. Људи морају да схвате да без пчела нема живота. То се одмах види на усевима – нема пчела, нема опрашивања, нема плода. То није далека прича, то је реалност - прича он.

Додаје да пчеларе обесхрабрују и ниске откупне цене, мали подстицаји, мраз који уништава багрем – основу производње меда – и све чешћа појава лажног, "фабричког меда". 

 - И како онда да млади остану на селу и баве се пчеларством? Када погледају рачуницу, многи дигну руке, то је трагедија за целу земљу - упозорава Ракочевић.

Како препознати прави мед?

На питање шта грађани могу да ураде, даје практичан савет:

- Постоји једноставан тест. Узмите кашичицу меда и полако подижите. Ако се нит меда не прекида, онда је прави. Ако се прекида, избегавајте га у широком луку. Најбоља гаранција је да имате свог пчелара од поверења. То је једини прави пут - истиче Ракочевић.

Багремов мед, додаје, заузима посебно место. "Он је господин међу медовима - благ, специфичан и омиљен деци. Али сваки прави, природан мед је злато. Најбољи је онај који није фалсификат", поручује Ракочевић.

Пчеле и млади

Посебно наглашава важност укључивања младих.

- Школе би морале да уведу пчеларске секције. Деца би учила како да користе пчелиње производе, али и како да развију однос према природи. Уместо да живе са телефоном и игрицама, деца би се дружила са пчелама. То је улагање у будућност, и њихову и нашу", истиче он. 

Порука будућим пчеларима

За крај, овај искусни човек и домаћин даје савет за све који желе да крену његовим путем:

- Онај ко не научи биологију пчеле и пчелиње заједнице, никада неће бити пчелар, већ само физички радник. То стално понављам. Ако желиш да будеш пчелар – књиге читај, и искусне питај. Без знања нема пчеларства, а без пчела нема живота - закључује он у разговору за наш портал. 

Славољуб Б. Ракочевић – Златна медаља за заслуге КОПР1 ’87

Пчелар Славољуб Б. Ракочевић, чије вишедеценијско залагање и допринос у области пчеларства одувек одишу посвећеношћу и стручношћу, добитник је престижне Златне медаље за заслуге – КОПР 87, признања које му је додељено 2025. године на Сретење, а које му је лично додели председник Републике Србије, Александар Вучић за изузетан рад и допринос заједници. Такође, 2020. године додељено му је и Пчеларско Мајсторско писмо за остварене резултате. Ова признања само потврђују његов дугогодишњи ангажман и утицај у пчеларској професији.

Србија Данас