"Pčele su stub prirode i opstanka ljudske vrste" Odlikovani profesionalni pčelar Slavoljub B. Rakočević za SD o svom višedecenijskom radu i budućnosti pčelarstva u Srbiji (FOTO)

Pčelar Slavoljub B. Rakočević, jedan od najiskusnijih i najcenjenijih domaćih pčelara, za naš portal otkriva zašto je pčelarstvo mnogo više od posla, govoreći o svom životnom putu, tradiciji, ali i izazovima sa kojima se pčelari danas suočavaju.

- U pčelarstvu sam preko 40 godina i čini mi se da je mali i skučen prostor da kažem sve ono što znam", kaže Rakočević na početku razgovora i dodaje: "Moji sagovornici često se iznenade što mnogo govorim, a tek ponešto kažem, jer pčelarstvo ne staje u reči, ono se živi", kaže on.

Pčelarstvo kroz istoriju i tradiciju

Podseća da se o pčelama i njihovoj vrednosti govorilo i vekovima unazad. Otac slovenačkog pčelarstva Anton Janša govorio je da "kada pčele ne bi donosile ništa osim oprašivanja, i tada bi ih ljudi morali gajiti", a kralj Milutin je, još u 13. veku, poručivao: "Neka pčelari ne rade nikakve druge poslove, neka budu samo pčelari."

U Srbiji, kako objašnjava, postoji izreka: "Košnica je alat, a pčelarstvo zanat. I to je suština, pčele se ne mogu posmatrati samo kao izvor meda, već kao stub prirode i opstanka ljudske vrste" naglašava Rakočević.

Majka Desanka – oslonac i inspiracija

Poseban deo njegove priče posvećen je majci Desanki, prosvetnom radniku, koju opisuje kao ključnu ličnost svog pčelarskog puta.

- Ona je imala onu rečenicu koja mi se urezala zauvek: "Ko za pčele živi, od pčela će i živeti." Tek kasnije sam shvatio koliko su te reči istinite. Majka je sa mnom neumorno radila na pčelinjaku, i bila glavni pokretač da organizujemo više od 50 skupova na državnom i međunarodnom nivou. Bez nje, toga ne bi bilo - navodi on.

Posebno se priseća 2012. godine, kada je na jednom događaju ugostio gotovo 700 ljudi u jednom danu. 

- Kruna svega bila je saradnja sa Beogradskim univerzitetom. Naš pčelinjak zvanično je registrovan kao ogledno-ugledni pčelinjak Srbije. Kroz njega je prošlo više od 5 000 ljudi, uključujući preko hiljadu studenata biologije. Tu se učilo, razgovaralo, prenosilo iskustvo - kaže Rakočević.

Tajne starih košnica

Govoreći o tradicionalnim načinima pčelarenja, osvrće se na "dubine" - stare košnice koje su koristili njegovi preci u Crnoj Gori.

- To su bile dasčare sa nepokretnim saćem, gde je prečnik ćelija bio oko 4,8 milimetara, što je mnogo bliže prirodnom stanju. Danas se koriste satne osnove sa 5,2 mm i to, po mom mišljenju, remeti normalan razvoj pčelinje zajednice. Čovek je pokušao da upravlja pčelom, a zapravo je narušio njen prirodni balans - objašnjava on.

Godina velikih gubitaka

Na pitanje o aktuelnom stanju pčelarstva u Srbiji, Rakočević odgovara bez ulepšavanja:

- Ova godina je katastrofalna. Ogroman broj pčela stradao je zbog nekontrolisanog prskanja, zbog otrova, zbog nedostatka polena. Ljudi moraju da shvate da bez pčela nema života. To se odmah vidi na usevima – nema pčela, nema oprašivanja, nema ploda. To nije daleka priča, to je realnost - priča on.

Dodaje da pčelare obeshrabruju i niske otkupne cene, mali podsticaji, mraz koji uništava bagrem – osnovu proizvodnje meda – i sve češća pojava lažnog, "fabričkog meda". 

 - I kako onda da mladi ostanu na selu i bave se pčelarstvom? Kada pogledaju računicu, mnogi dignu ruke, to je tragedija za celu zemlju - upozorava Rakočević.

Kako prepoznati pravi med?

Na pitanje šta građani mogu da urade, daje praktičan savet:

- Postoji jednostavan test. Uzmite kašičicu meda i polako podižite. Ako se nit meda ne prekida, onda je pravi. Ako se prekida, izbegavajte ga u širokom luku. Najbolja garancija je da imate svog pčelara od poverenja. To je jedini pravi put - ističe Rakočević.

Bagremov med, dodaje, zauzima posebno mesto. "On je gospodin među medovima - blag, specifičan i omiljen deci. Ali svaki pravi, prirodan med je zlato. Najbolji je onaj koji nije falsifikat", poručuje Rakočević.

Pčele i mladi

Posebno naglašava važnost uključivanja mladih.

- Škole bi morale da uvedu pčelarske sekcije. Deca bi učila kako da koriste pčelinje proizvode, ali i kako da razviju odnos prema prirodi. Umesto da žive sa telefonom i igricama, deca bi se družila sa pčelama. To je ulaganje u budućnost, i njihovu i našu", ističe on. 

Poruka budućim pčelarima

Za kraj, ovaj iskusni čovek i domaćin daje savet za sve koji žele da krenu njegovim putem:

- Onaj ko ne nauči biologiju pčele i pčelinje zajednice, nikada neće biti pčelar, već samo fizički radnik. To stalno ponavljam. Ako želiš da budeš pčelar – knjige čitaj, i iskusne pitaj. Bez znanja nema pčelarstva, a bez pčela nema života - zaključuje on u razgovoru za naš portal. 

Slavoljub B. Rakočević – Zlatna medalja za zasluge KOPR1 ’87

Pčelar Slavoljub B. Rakočević, čije višedecenijsko zalaganje i doprinos u oblasti pčelarstva oduvek odišu posvećenošću i stručnošću, dobitnik je prestižne Zlatne medalje za zasluge – KOPR 87, priznanja koje mu je dodeljeno 2025. godine na Sretenje, a koje mu je lično dodeli predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić za izuzetan rad i doprinos zajednici. Takođe, 2020. godine dodeljeno mu je i Pčelarsko Majstorsko pismo za ostvarene rezultate. Ova priznanja samo potvrđuju njegov dugogodišnji angažman i uticaj u pčelarskoj profesiji.

Srbija Danas