Пензионери у Србији живе боље него у Немачкој тврде стручњаци - Ово је разлог

И у Немачкој све више старијих особа ради и након пензије како би саставили крај с крајем, док се у Србији многи ослањају на помоћ породице или обрађују земљу. Колико је митова, а колико реалности у тим представама – и како заиста изгледа старост у две потпуно различите земље? Да ли је мит да немачки пензионери живе лагодно – а да српски једва преживљавају? Где је стварност, а где предрасуда?

Гости емисије "Пулс Србије Викенд" који су говорили на ову тему били су: Милан Грујић, председник удружења синдиката пензионера Србије, Марјан Ристичевић, народни посланик, Нада Сатарић,магистар социјалне политике из удружења AMITY групе социјалних радника и Иван Гајић, новинар Курир ТВ.

Гајић истиче да систем социјалне и здравствене заштите у Немачкој и Аустрији знатно боље функционише него у Србији, јер пензионери имају право на помоћ, бесплатне оброке, лекове и јасно дефинисану здравствену услугу.

- Радио сам у приватним старачким домовима у Немачкој, али пријатељ ми отвара дом у Аустрији тако да ми је то сад ближе и у материји сам. Како год ми то гледали, све иде у корист Немаца, почећи од пензија. Чак и они пензионери који имају минималац, имају то право да се обрате и добију помоћ. Постоје куће где они могу да добију бесплатан оброк - каже Гајић и додаје:

- Цене хране у Аустрији и Немачкој су исте или сличне као код нас, некада и јефтинија. Што се тиче лекова и цена, имају бесплатно по закону, са терапијом и рецептом. У здравству је све јасно дефинисано, добијете време чекања у здравственом центру и боље свакако функционише него код нас. 

Грујић поручује да пензионери у Србији теже достојанственој старости, али се суочавају са тешким положајем због транзиције и прерасподеле капитала.

- Виши стандард значи већи квалитет живота, већу социјалну заштиту. Ми тежимо само достојанственој старости, а веома смо далеко од те категорије.  Пензионери у Србији желе једну prisstojnu старост, да задовоље здравствене потребе, материјалне, да не говоримо о културним потребама. У односу између одређених снага, радника, пензионера и елите. Последњих 10 година је положај пензионера веома тежак - рекао је Грујић и додао:

- Цео тај процес транзиције пао је на леђа најугроженијих. Дошло је до прерасподеле капитала између интересних гурпа. Цела Европа, ма колико она развијена, има потешкоћа. У Немачкој је драстично смањена потрошња хране, посебно млека и меса, смањена је плата такође. Они имају тешкоће, један од њих је рат у Украјини. Ми у Србији се бавимо опстанком и преживљавањем. Пензионери су најбројнија социјална група у Србији, а њихов глас се не чује. Имали смо оптимистичан предлог да ће пензија бити 50.000, нама је данас поензија 436е, ако је проекција да буде 650е, то подразумева да би следеће године бити 25%.

Сатарићева додаје да, иако се пензије у Србији не могу упоредити с немачким због разлике у развијености, оба система имају сличну структуру

- Ја у Немачкој нисам живела, пензиор код нас у просеку плаћа по 4,5 хиљада динара лекове, а неки плаћају чак 10.000 лекове. Наравно да је наша пензија мала, али не можемо поредити Србију и Немачку, она је урађена земља. И нама и њима је исти систем пензионовалидског осигурања. Ми имамо пензионо осигурање, имамо осигурање у случају незапослености и здравствено осигурање. Они имају четврто осигурање - за дуготрајну негу у старости. И отуда они имају боље сервисе у заједници и приступачније домове за смештај, ми морамо да расподелимо добро оно са чим располажемо - каже Сатарићева.

 Ристичевић наглашава да су блокаде студената  веома утицале на раст пензија у Србији.

- Најбоље је бити немачки пензионер који живи у Србији, ја мислим да је овде боље него у Немачкој. Познајем низ пријатеља који су тамо стекли пензију и лепо живе у Србији. У Берлину и тим великим градовима је само 14% стамбено обезбеђено, док су сви други подстанари, тако да велики број плаћа станарину - каже Ристичевић и додаје:

- Треба да видимо како се новац ствара, а не само како се троши. 50% пензионера је примало новац из буџета, сада је тај однос повољнији. Упркос томе што је почео реалан раст пензија у Србији, мислим да ће због протеста који се одвијају у Србији то пропасти. Само да подсетим да без раста ПДП-а, нема раста плата, а без раста плата, нема раста пензија и то ће нас коштати.

Извор: Курир