Хрватски пољопривредници најављују поскупљење хлеба због рата у Ирану: Ево шта је проблем

Истовремено је нагло порасла и цена гаса, кључне сировине за производњу азотних минералних ђубрива. Референтна европска цена гаса TTF (Т-Т-Ф) у свега неколико недеља скочила је са око 32 на готово 55 евра по мегават-часу. Будући да гас чини око 80 одсто трошкова производње ђубрива, последице тог раста осећају и хрватски пољопривредници.

Петар Прањиц из Одбора за ратарство Хрватске пољопривредне коморе (ХПК) упозорава да након најновијег раста цена хрватски пољопривредници себи не могу да приуште вештачко ђубриво, а последице ћемо сви осетити ове јесени.

Ђубриво поскупело 60 одсто

- Ђубрива има, али цена му је преко ноћи толико скочила да га ми себи не можемо приуштити. Ово је за нас ратно профитерство, а рећи ћу вам и зашто. Роба која је била произведена пре три месеца поскупела је и до 60 одсто - рекао је Прањиц, наглашавајући да су се добављачи, како каже, "отели контроли" и да је ситуација постала неподношљива.

Прањиц тврди да је о томе разговарао и са министром, тражећи интервенцију државе. Сматра да се, као што су се ограничавале цене основних производа попут уља и брашна, требала ограничити и цена ђубрива јер је оно, како истиче, за пољопривреду "неопходно као крв болеснику". Говорећи о недавно уведеним мерама, Прањиц оцењује да су недовољне. Реч је, каже, о симболичној помоћи која не може да покрије стварне трошкове.

- То су неке симболичне мере, нису довољне ни за две таксене марке да се жалите. То је припомоћ која је донесена. До подне су донели одлуку о припомоћи, поподне вам дигну плави дизел за 30 центи. Значи, дао сам ти хиљаду евра, а поподне сам ти узео две и по. И то је зачарани круг и то су субјекти који производе инфлацију -

Урушавање малих газдинстава

Према његовим речима, тај ће се притисак неминовно прелити на крајње потрошаче. На терену су, каже, последице већ видљиве. Прањиц је рекао како се овогодишња пролећна сетва одвија отежано, уз минималну или никакву примену ђубрива. Земља је, каже, исцрпљена, а произвођачи страхују од резултата који ће бити видљиви тек на јесен.

У гладну земљу стављамо семе, тако је лоше. Мала газдинства ће се дефинитивно урушити, а то ће се догодити и нешто већим. Оно што се догађало у млекарству када смо са 75.000 млечних фарми спали на 2.500, то је за очекивати сада и у ратарству и очекујемо тотални колапс следеће године. Пшенице смо сваке године имали за извоз, а ове године нас може спасити једино пораст потражње и раст цена."

Прањиц сматра да ће се тренутна ситуација неминовно одразити и на цене хране. Иако већа потражња може краткорочно да подигне цене производа попут пшенице, произвођачи од тога, каже, неће имати користи јер ће повећани приходи бити "поједени" скупљим репроматеријалом. На крају ће, каже, све платити грађани.

Кочи дистрибуција плавог дизела

- Чујем људе како кажу, два евра је кило хлеба. Па није то тако. 500 грама вам је два евра и десет центи, сиротињски хлеб, просечан један. Ми говоримо о килограму, то је четири евра. На јесен ће бити и више -

Технолошки застарео модел

Економски аналитичар Дамир Новотни каже да су хрватски пољопривредници ионако већ морали да смање потрошњу минералних горива. Према његовим речима, модел производње какав постоји у Петрохемији већ је годинама економски и технолошки застарео те "више нема смисла, као што га није имала ни пре десетак или више година".

Хрватска се данас снабдева из Србије, Норвешке и Аустрије, али се све више окреће и природним минералним ђубривима из Немачке, Алжира и Марока. За разлику од произвођача, Новотни сматра да би тренутни раст цена могао имати и позитиван ефекат. Хрватски пољопривредници, каже, ионако интензивно користе вештачка ђубрива, па би смањење те зависности могло бити корисно.

- Хрватска је једна од ретких земаља у Европској унији која има посебне, повољније цене за пољопривреднике. Упркос томе, производња у Хрватској не расте: рибари лове мање, пољопривредници производе мање, иако имају повољније инпуте попут плавог дизела. Зато би један ценовни шок могао бити подстицај за нужну транзицију и преусмеравање према културама у којима можемо бити конкурентни. Без таквог притиска тешко ће доћи до промена.

У последњих неколико година у пољопривреду су се сливале велике количине новца, и из националних извора и из европских фондова, али продуктивност није расла. То отвара питање ефикасности тог система. На пример, Хрватска може бити конкурентна у производњи јунетине, ту смо конкурентни на европском и светском тржишту, али уместо да се окрећемо гранама у којима можемо бити конкурентни, превише се ослањамо на ратарство, које је најједноставније, где се користи велика количина вештачких ђубрива, што штети околини, а не повећава продуктивност - закључује аналитичар.