Порез на ЦО2: Ево колико ће коштати тона угљен-диоксида у динарској противвредности

У сусрет увођењу ЦБАМ (Царбон Бордер Ађустмент Mechanism) односно механизма опорезивања производа према количини утрошеног угљеника за њихову производњу приликом увоза на тржиште Европске уније (ЕУ), чија пуна примена почиње 1. јануара 2026. године, у Србији су припремљена два законска предлога која регулишу ову област и која су ушла у скупштинску процедуру.

Реч је о Предлогу Закон о порезу на увоз угљенично интензивних производа и Предлогу Закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, који би требало да се примењују од 1. јануара следеће године.

Предлогом Закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа утврђује се порез на увоз оваквих производа, при чему се угљенично интензивним производима сматрају гвожђе и челик, цемент, ђубриво и алуминијум.

Порез се обрачунава и плаћа на увоз угљенично интензивних производа у Србију а пореску основицу за обрачун пореза чини укупна количина емисије угљен-диоксида која је настала током процеса производње угљенично интензивних производа, а које је порески обвезник увезао у Србију.

Износ пореза је четири евра за једну тону угљен-диоксида, у динарској противвредности. Овај закон, како се наводи у разлозима за његово доношење, уводи се ради успостављања фискалног механизма којим се обезбеђује опорезивање и једнак третман угљенично интензивних увозних производа на домаћем тржишту.

Додаје се да је с обзиром на планирано увођење пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште у Србији, циљ закона обезбеђивање равноправне конкурентности под једнаким условима на тржишту Србије, уз истовремено подстицање смањења емисија и унапређење заштите животне средине.

Предлогом Закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште уводи се порез на емисије ових гасова а то су угљен-диоксид, азот-субоксид и перфлуороугленици. Порез се обрачунава и плаћа на опорезиву количину гаса а односи се на пет делатности и то производњу вештачких ђубрива и азотних једињења, затим цемента, производњу сировог гвожђа, челика и феролегура, као и алуминијума али и електричне енергије.

Закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, греенхоусе гасес, односно GHG, доноси се ради успостављања фискалног механизма који омогућава системско смањење емисија GHG, кроз економску интернализацију екстерних еколошких трошкова.

Кроз овај фискални механизам обезбеђују се средства у буџету Србије а која се могу искористити за подстицање инвестиција у вези са зеленом транзицијом, наводи се у образложењу и додаје да закон има за циљ, смањење емисија GHG, подстицањем фирми да усвајају технологије санижом емисијом, усклађивање са међународним климатским политикама, посебно у контексту преговарачког поглавља 27, које се односи на животну средини и отворено је 2021. године.

Циљ је и успостављање принципа да емитер, односно загађивач плаћа трошкове као и стварање јавних прихода који могу бити инвестирани у пројекте зелене транзиције.

Извор: Танјуг