Послодавци у Србији у проблему: Сваки други запослени тражи боље радно место

У таквој ситуацији, када незапосленост опада, а послодавцима је све теже да нађу и задрже квалитетне кадрове, не чуди ни резултат истраживања Инфостуда да 54 одсто запослених у Србији размишља о томе да напусти тренутно радно место у потрази за бољим.

"Реалност нам говори да је, у просеку, половина запослених у Србији током радног времена или ван њега активно у потрази за другим радним местом“, каже за Biznis.rs Сандра Рапо, консултанткиња и ауторка програма Employee Wellbeing Програм.

Питање је, истиче, како препознати да је радник "у ниском старту“ да напусти тренутно радно место и шта послодавци могу да ураде да спрече одлазак оних чијим радом су задовољни.

"Налазимо се у изузетно динамичној транзицији многих друштвено-политичких и социолошких феномена који нажалост нису заобишли ни тржиште радне снаге. Незапосленост у Србији опада, док изазов за проналажењем квалитетних и лојалних кандидата расте, а руководиоцима је све теже да препознају када се неко спрема да оде из организације“, истиче Рапо.

Према њеним речима, дигитализација и доступност ХР платформи за проналажење послова олакшале су запосленима да аплицирају на велики број других радних места.

Такође, у врло кратком временском периоду, без одласка на састанак, могу се препоручити другом послодавцу, а online тестирања и интервјуи поједноставили су, како напомиње, ову иначе дуготрајну и често исцрпљујућу активност за обе стране,

Њено искуство сертификованог тренера за рад на личном развоју запослених у компанијама говори јој да најтежи задатак послодавци имају са оним радницима који ничим не одају да су „у ниском старту“ за одлазак.

"Код таквих запослених на први поглед све делује у реду. Они испоручују задатке на време, колегијални су и истичу се у тиму, не иду на боловања нити се жале колегама. Ипак, и код таквих радника може се десити да су незадовољни због неадекватне висине зараде, лоших међуљудских односа, руковођењем свог надређеног, немогућности да напредују и присуствују стручним едукацијама, нефлексибилног радног времена, непризнавања његовог доприноса тимским резултатима, несигурности на радном месту…“, објашњава наша саговорница.

Инфостудово "Регионално истраживање тржишта рада 2024“ свакако даје увид у приоритете запослених у Србији, па је тако 2.000 анкетираних из наше земље на врх листе ставило висину зараде, добре међуљудске односе и могућности учења и напредовања, а на сам крај локацију фирме, друштвену одговорност и имиџ послодавца.

Сандра Рапо потврђује да све више послодаваца схвата важност побољшања услова рада, па чак и улагања у „wellbeing“ запослених.

"Заинтересовани су да раде на све већим изазовима из домена wellbeing-a које примећују код запослених, као што су стрес, недостатак енергије и мотивације, пад расположења и продуктивности, повећана брига око личних финансија и сагоревање у лошим међуљудским односима. Сви побројани изазови су у синергетском деловању и уколико запослени не освести и не научи како да постигне виши ниво личне енергије, мотивације, резилијентности на стресне ситуације, важност личне одговорности и заузимања за себе, постоји велика вероватноћа да због сагоревања на послу промени радно место, понекад и делатност“, указала је саговорница Biznis.rs.

А колико ће се оштра борба водити не само међу домаћим послодавцима, него и између наших и европских послодаваца говори истраживање Института за развој и иновације (ИРИ), представљено на конференцији „Како до повећања мобилности радне снаге на Балкану“.

"Ми се такмичимо са државама ЕУ, које грађанима Западног Балкана пружају далеко боље зараде и услове рада. Не могу се Србија или Албанија такмичити са Немачком, Швајцарском или Аустријом. У том контексту, у наредним годинама и деценијама мораћемо да се надмећемо са њима, а ми смо друга или трећа лига на тржишту радне снаге“, оценио је у обраћању директор ИРИ Ненад Јевтовић.