Потрошња угља достиже нове рекорде: Свет никако да га се отараси, а због једне државе још увек опстаје

Иако Европа и САД бележе пад употребе угља, растућа потражња у Азији и даље одржава овај фосилни енергент кључним извором енергије. Највећи потрошач је Кина, која је у 2024. повећала увоз угља за 14,4%, на рекордних 542,7 милиона тона. Кинеске власти нагомилавају резерве угља како би спречиле могуће несташице енергије изазване екстремним временским приликама.

У Индији, растуће температуре и економски развој подстичу повећану потрошњу угља. Очекује се да ће потражња за челиком порасти за 8-9% у 2025. години, при чему сектор грађевине и инфраструктуре додатно доприноси ослањању на овај енергент. Иако Индија планира да до 2030. године 50% своје електричне енергије добија из обновљивих извора, тренутно су обновљиви извори на 46,3%, показују подаци Министарства за нову и обновљиву енергију.

Вијетнам је у 2023. престигао Тајван и постао пети највећи увозник угља на свету, док је Индонезија прошле године произвела рекордних 831 милион тона. Филипини су постали земља са највећим уделом угља у енергетском миксу у југоисточној Азији, чак већим него у Кини.

Према аналитичару Иана Ропера из Астрис Advisory Јапан KK, глобална потражња за угљем делимично је подстакнута наглим растом цена гаса након руске инвазије на Украјину. Земље попут Кине, Индије и Вијетнама успориле су развој гасних електрана због високих трошкова ЛНГ-а.

Растућа глобална потрошња електричне енергије такође одржава потражњу за угљем. Развој дата центара за вештачку интелигенцију (АИ) захтева огромне количине струје, што отежава прелазак на чисте изворе енергије. Извештај Moody’s Ратингс предвиђа да би потрошња електричне енергије дата центара могла да премаши 35 GW до 2030. године, што је више него двоструко у односу на 2022. годину.

Док неки аналитичари сматрају да је енергетска транзиција у застоју, други су оптимистичнији. Улагања у обновљиве изворе енергије и очекивани раст глобалне понуде ЛНГ-а могли би да смање потрошњу угља у одређеним тржиштима. Ако земље испуне обећање да ће утростручити капацитете обновљивих извора до 2030, потрошња угља могла би коначно да почне значајно да опада, сматра Дејв Џоунс из Ембер Energy-ja.

Међутим, свет се суочава с тешким изазовом: према Париском споразуму, емисије угљен-диоксида морају се смањити за 45% до 2030. и достићи нето нулу до 2050. године како би се глобално загревање ограничило на 1,5 степени Целзијуса. Тренутни подаци показују да је свет и даље далеко од тог циља.

Србија Данас/Курир