Ово су власници трговинских ланаца у Србији: Од 11 који послују на тржишту само три су српска
Високе цене у трговинама у Србији изазвале су велико незадовољство потрошача који су пет највећих трговинских ланаца казнили бојкотом чиме им је промет смањен за трећину. Резултате новог протеста сазнаћемо следеће недеље када Пореска управа подвуче црту и сабере промет петодневног бојкота.
Од 11 највећих трговинских ланаца, само три су у већинском српском власништву и то ако као српски рачунамо "Аман" чији је власник Јорданац Недал Халил са српским држављанством.
Колико је српско тржиште Мека за трговинске ланце говоре и најаве доласка нових супермаркета - од мађарског "Фемили маркета", македонског "Стокомака", француског "Керфора" до италијанског "Еуроспина". Има, међутим, и мишљења да ће можда јача конкуренција утицати на продавце да повуку ручну.
На списку је највећа белгијска компанија "Делез Србија", у чијем саставу су маркети Maxi и Shop&Go, чији је стопроцентни власник Конинклијке Ахолд Делхаизе НВ. Ова компанија је пословну 2023. годину завршила са пословним приходом од 158,5 милијарди динара, од чега јој је остала чиста нето добит од 7,7 милијарди динара. Годину дана раније, 2022. нето добитак био је 6,7 милијарди, док је 2021. завршила са 2,9 милијарди динара, што показује да је добит у 2022. више него дуплирана.
Меркатор С у власништву је хрватске "Фортенова Групе", под чијом капом послују маркети Рода и Идеа. У 2023. години овај трговински ланац приходовао је укупно 103,78 милијарди динара, а укупна нето добит је износила 1,6 милијарди динара. Годину дана раније нето зарада је 788.231.000 динара, што говори да је за само годину дана увећана више него дупло.
Немачки Лидл у 2023. години укупно је инкасирао 104,39 милијарди динара, од чега је нето добит износила 1,76 милијарди динара. Интересантно је да је њихова добит у 2023. години опала у поређењу са 2022. када је била нешто више од две милијарде динара. Зарада овог ланца још више је опала када се упореди са 2021. годином када је износила фантастичних 4,1 милијарду динара!
Домаћи ДИС из Крњева код Велике Плане у власништву је Зорана Тирнанића. У 2023. години приходовао је укупно 27,7 милијарди динара, а нето добитак је износио 472.091.000 динара. Овај домаћи трговински ланац само за нијансу је увећао добит у односу на 2022. годину када му је укупна нето добит износила 439.044.000 динара.
Следећи на списку новосадски "Univerexport" у стопостотном је власништву Весне Вучуревић. Према последњем објављеном финансијском извештају из 2023. године имао је укупан приход од 38,18 милијарди динара, од чега је укупна нето добит износила 836.144.000 динара. Овај трговински ланац остварио је мању нето добит него годину дана раније када је она износила 871.610.000 динара.
И трговински ланац "Гомекс" од пре неколико година је у већинском власништву странаца, односно фирме "Сеет Инвестмент Холдингс Сарл" из Луксембурга (51%) док је оснивач компаније Горан Ковачевић задржао 47,5 одсто власништва, а 1,5 проценат припада извесном Јану Сиерсу. Ова компанија је 2023. приходовала 22,1 милијарду динара, али је нето добит износила 518.713.000 динара. Укупни приход годину дана ранијебио је за нијансу нижи - 20,2 милијарде, а нето добит 423.456.000 динара. У 2021. укупни приходи ове компаније су изнисили 17,3 милијарде динара, а нето добит 239.086.000 динара.
Економиста Саша Ђоговић каже за Курир Бизнис да је потпуно небитно да ли су трговински ланци домаћи или страни, јер они профит који остварују задржавају за себе.
- Без обзира о ком сектору се ради увек је боље форсирати домаће привреднике, јер ће они профит задржати у земљи, за разлику од станих које ће купити кајмак и пребацивати у матичне земље. Али бојкот је потпуно на месту, а посебно када имамо пасивно понашање Комисије за заштиту конкуренције која је тек у октобру 2024. раеговала на картелизацију, значи одоцнело. Чак је и гувернерка причала о постојању картелизације тржишта, то је отворило простор такмацима на тржишту да играју нефер и да на тај начин делују као скакавци на новчанике просечног потрошача у Србији - каже Ђоговић.
Он додаје да је акција бојкота на месту, али да би била успешна потребана је синергија удружења потрошача, медија и самих купаца.
- Ако већ не може институционално онда да се покуша притиском на руководство тих ланаца да коригују пословање на тржишту и у складу с тим да коригују своје ценовнике - наглашава Ђоговић.
Извор: Курир
