Рачуни скачу због једне навике: Мајстор открио трик који драстично смањује трошкове грејања
Током хладних месеци, једно питање стално се намеће у домаћинствима - да ли је исплативије да грејање стално ради или га треба искључити кад нисте код куће?
Једни верују да је стално паљење и гашење грејања расипа енергију, док други тврде да је стално грејање на слабијем режиму гори избор. Дилему је решио мајстор Жељко Срука и открио да многи митови једноставно не стоје.
Према Жељку, у већини случајева исплативије је искључити грејање када нисте код куће.
Он објашњава да зидови, плафон и подови током дужег грејања упију значајну количину топлоте и полако је отпуштају као природна "топлотна батерија". Због тога се простор не хлади нагло, па ни систем не мора да троши огромну енергију када се поново укључи.
У добро изолованим становима температура опада споро, док континуирано грејање на нижој температури заправо троши више, јер систем мора стално да надокнађује губитке према споља.
- Разлика између унутрашње и спољашње температуре одређује колико губимо топлоте. Зато је паметније пустити стан да се охлади док нисте ту, па онда накратко појачати грејање - објашњава Жељко.
Најчешћа заблуда
Заблуда која се најчешће понавља јесте да свако поновно паљење котла троши много више енергије. Али модерна технологија ту причу демантује. Савремени котлови, посебно они са модулирајућим гориоником, намењени су честим паљењима и гашењима и при том прецизно подешавају однос ваздуха и горива, штедећи енергију.
- Квалитетан котао може се палити десетине пута дневно без икаквог штетног ефекта. Много већи проблем је када се уређај дуже време држи на превисокој температури, што је углавном последица лоше изолације или погрешног подешавања котла - каже мајстор.
Која температура је идеална?
Комфор и потрошња енергије морају бити у равнотежи. Према Жељку, оптимална температура за боравак у дому је 22–23°Ц, док сетоком одсуства препоручује да се спусти на 18–19°Ц. Овај распон у већини станова да је најбољи однос између удобности и уштеде, а простор остаје довољно топао да се избегну влага и кондензација.
Брзина поновног загревања зависи од изолације и конструкције објекта. У модерним становима простор се загреје за 15 до 30 минута, док у старијим зградама без фасаде то може трајати и до сат времена. Станови окренути ка југу обично имају предност јер током дана природно акумулирају топлоту.
Најчешће грешке које подижу рачун
Највећи трошкови не долазе из самог процеса грејања, већ из занемаривања система. Неодржавани котлови, прљави горионици, као и запуштени радијатори могу повећати потрошњу и за 20 одсто.
Људи често игноришу неравномерно топле радијаторе, чудне звукове, учестала кратка паљења, спорије загревање и влагу око инсталација. Паметни термостати могу помоћи, нарочито ако имате нередован распоред, али само ако се правилно користе.
Најчешће грешке које многи праве је често мењање температуре, превисока ноћна температура или грејање простора који сунце већ загрева, што може допринети да вам рачун за грејање буде још већи.
Извор: Србија Данас/Каматица
