Рачуни за грејање скачу: Грађане чека скупља сезона - ево шта кажу процене

После изузетно топлог лета и очекивања Михољског лета, грађане је дочекала нагла промена времена. Хладноћа и киша стигле су много раније него претходних година, па су многи из летње гардеробе већ ускочили у зимске јакне и чизмице. Температуре су пале и у домовима, а рачуни за грејање постали су главна тема у многим домаћинствима.

Они који се греју на дрва највише су профитирали ако су огрев набавили раније, док они који користе струју треба да рачунају на озбиљан раст трошкова.

Дрва остају најјефтинија опција

Према подацима Агенције за енергетику, трошкови грејања за просечан стан од 60 м², уз 16 сати грејања дневно током 180 дана, процењени су на око 9.000 kWh енергије по сезони.

Грађани који користе огревно дрво и имају ефикасне пећи (око 65%) могу да очекују трошкове од око 53.000 динара, ако набављају дрва по цени од 6.430 динара по кубику. Ако је цена дрвета виша (9.000 динара), трошкови могу достићи 87.500 динара.

Иако је цена дрвета ове године виша за око два одсто, ова опција и даље остаје најповољнији вид грејања.

Пелет и гас скупљи, али стабилни

Домаћинства која користе пелет, уколико имају ефикасне пећи, ове сезоне ће платити око 76.000 динара, што је за 17 одсто више него прошле године.

Трошкови грејања на природни гас остају стабилни - око 59.500 динара, што је и даље повољније од већине других енергената. За грејање на угаљ биће потребно око 77.700 динара, што је на нивоу прошлогодишњих цена.

Струја најскупља опција

Агенција за енергетику наводи да су трошкови грејања на електричну енергију порасли за 25 одсто у односу на прошлу сезону.

• Термоакумулационе пећи - око 102.700 динара ако се користи само јефтина ноћна струја.

• Ако се допуњује скупљом дневном струјом - трошак скаче на 142.000 динара.

• Директно грејање електричним телима и котловима - преко 250.000 динара, што га чини најскупљим начином грејања.

Топлане спремне, али имају финансијске проблеме

Директор пословног удружења "Топлане Србије" Дејан Стојановић изјавио је за Танјуг да је већина топлана у Србији технички спремна за почетак грејне сезоне, али да сектор и даље има значајне финансијске потешкоће.

Укупни дуг топлана крајем 2024. године износи око четири милијарде динара, а највеће проблеме имају системи у Јагодини, Бечеју, Сенти и Врбасу.

- За промену цена 28 система је поднело захтев. То јасно показује да су цене грејања неблаговремено усклађиване са растом цена енергената - изјавио је Стојановић.

Набавка енергената у току

Топлане тренутно набављају и додатне енергенте - мазут и угаљ - због ограничених капацитета за складиштење. Стојановић је поручио да је снабдевање уредно и да су функционалне пробе система у појединим градовима већ започеле.