Само једна одлука успорила инфлацију у Србији: Све се променило преко ноћи, захваљујући истрајности државе
Ограничење трговачких маржи на 20 одсто за око 3.000 производа од 1. септембра утицало на успоравање инфлације на 2,8 одсто у октобру ове године
Највидљивија директна последица ограничења трговачких маржи на 20 одсто од 1. септембра ове године за око 3.000 производа из 23 категорије, у склопу државних мера за побољшање животног стандарда грађана, је успоравање инфлације на 2,8 одсто, колико је, према подацима Народне банке Србије, износила у октобру.
Обуздавање трговаца
Уредба је ступила на снагу 1. септембра ове године са роком важења од шест месеци, али је због покушаја трговаца да се ескивирају њену примену више пута допуњавана. Њене одредбе односе се само на велике трговце на мало и велико, чији је пословни приход у 2024. био већи од 4,5 милијарди динара и обухвата око 3.000 производа из 23 категорије: хране, кућне хемије и производа за личну хигијену.
Да је управо ова мера државе допринела успоравању инфлације отворено је потврдила и гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.
Она је на презентацији инвештаја о инфлацији рекла да би и без те уредбе инфлација успорила, али да је управо она највећим делом допринела да инфлација буде 2,8 процената у октобру, и да се и у наредном периоду креће у границама циља централне банке.
Стабилизација тржишта
Да сваку меру која води ограничењу цена треба апослутно подржати сматра и Зоран Николић из Националне организације потрошача (НОПС).
- Питање је само да ли ћемо сви имати довољно снаге и стрпљења да наставимо са оваквим активностима, јер је основни пинцип тржишта слободно формирање цена. Из угла потрошача волео бих да се тржиште стабилизује без администрирање државних органа јер би онда то значило и поштовање основних економских закона али и поштовање потрошача у целини. Најгора ствар је када ми кажу храна је поскупела не знам колико процената. Ако храна учествује у половини месечних расхода онда је свако поћење цена за нас катастрофално и погађа нас знатно више него друге потрошаче у Европи. И зато треба да апелујемо на трговце да на храни не треба толико да се зарађује - истиче Николић.
Економиста Александар Стевановић истиче да инфлација успорава у целом свету, па је и код нас то очекивана појава.
- С друге стрене Народна банка Србије је имала врло конзервативну политику каматних стопа што је такође деловало смирујуће на разбуктавање цена. У садејству тога што ове године није било екстерних шокова за резултат имамо ту висину инфлације. Мислим да су се многи привредни субјекти, а богами и грађани, у време инфације преценили колико треба да повећају цене и да је сада једноставно дошло до мање корекције - објашњава Стевановић.
Србија Данас/Курир