ШИРЕЊЕ КОРОНЕ ПОВЕЋАЛО ЈАВНИ ДУГ ЕУ: Хрватска најзадуженија чланица

Европска унија / Извор: Профимедиа

Закључавање економије и ширење пандемије повећало је јавни дуг еврозоне и Европске уније за приближно два постотна поена, и то еврозоне на 86,3 одсто, а ЕУ на 79,5 одсто БДП-а у првом кварталу 2020.

Обим дуга према БДП-у растао је у 24 од 27 чланица ЕУ, највише у Белгији, за готово шест постотних поена, Финској око пет, Словенији, Шпанији и Француској више од три. Хрватски јавни дуг већи је један постотни поен у односу на последњи квартал 2019. године, а само су се Литванија, Данска и Бугарска раздуживале.

СВАКА ФИРМА СА 10 РАДНИКА У СРБИЈИ ДОБИЈА 8.000 ЕВРА: Када се саберу све помоћи од државе добија се озбиљна цифра

У Србији ступају НОВА ПРАВИЛА на снагу: Технички преглед неће проћи ВИШЕ ОД 100.000 ВОЗИЛА!

ПОРАСЛА ЦЕНА "ЗЛАТА МАЛОГ ЧОВЕКА": Огромна потражња за сребром, вредност скочила за 70 одсто

Хрватска је последњих година успешно смањивала свој јавни дуг, но корона је преокренула тај тренд на нивоу дуга од приближно 74 одсто БДП-а.

Хрватска је најзадуженија транзицијска чланица ЕУ, испред Словеније и Мађарске док је у свим осталим посткомунистичким чланицама јавни дуг испод 50 одсто БДП-а, а најмање задуженој Бугарској, која такође куца на врата еврозоне, око 20 одсто.

Највиши нивои државног дуга су у Грчкој (176 одсто), Италији (137 одсто), Португалу (120 одсто), Белгији (104 одсто) и Француској (101 одсто), а најнижи у Естонији (9 одсто) и Бугарској (20 одсто).

Висина јавног дуга и прорачунских дефицита тренутно су стављени по страни како би се осигурала средства за стабилизацију економских токова, но Хрватска ће већ идуће године морати да стисне кочнице и почне да смањује јавни дуг за једну двадесетину разлике између садашњег нивоа јавнога дуга и пожељних 60 одсто ако жели да уведе евро, наводи лист.

КОЛИКО ЋЕ КОШТАТИ НОВИ МОРАТОРИЈУМ? Рата кредита од 300 евра биће већа за око 700 динара