Србија више не сме да оклева: Фискални савет упозорио, велики удар по српски ЕПС - ово су услови и рокови

Србија више не сме да оклева с климатском и енергетском транзицијом јер ће у противном приступ најважнијем извозном тржишту бити угрожен, показује данас објављени извештај Фискалног савета "Климатско-енергетска транзиција Србије и јавне финансије: Хоће ли ЦБАМ бити окидач промена?".

Фискални савет подсећа да од 2026. ступа на снагу важна новина у спровођењу климатске регулативе ЕУ која ће имати утицај на њене економске односе са Србијом.

- (Царбон Бордер Ађустмент Mechanism - ЦБАМ). За Србију то значи да ће одређеним извозним производима из енергетски интензивних индустрија - алуминијум, гвожђе и челик, цемент, ђубрива, водоник и електрична енергија, за улазак на тржиште ЕУ бити потребан доказ о емисијама ЦО2 током производње, уз плаћање одговарајуће накнаде за емитоване гасове, усклађене с европском ценом угљеника - наводи Фискални савет.

То тело поручује да би јавне финансије требало да постану окосница климатске и енергетске транзиције Србије у наредним годинама.

- Протекле две деценије земље ЕУ интензивно су спроводиле мере које су резултирале знатним смањењем емисија гасова с ефектом стаклене баште, као и пратећих загађујућих материја. Србија, међутим, на овом пољу није направила искорак, иако се на то обавезала Париским споразумом. Штавише, готово је извесно да се циљ смањења емисија из Споразума неће испунити у предвиђеном року, до 2030. године - навео је Фискални савет.

Проблем додатно заоштрава чињеница, како је наведено, да ће ЕУ од 2026. проширити своје климатске политике и на увоз појединих производа, наплаћујући на њих својеврсну таксу за емитовани угљеник, што ће директно погодити извоз Србије.

Фискални савет поручује да је на страни јавних прихода потребно увести наплату емисија ЦО2, чиме би се привреда подстакла да убрза улагања у модерније и чистије технологије и ефикасније коришћење енергије.

- Увођење ове накнаде има и практичну корист - ЕУ не би приликом увоза наплаћивала оно што је већ обрачунато у Србији (а тај новац би остао у домаћем буџету). Истовремено, јавни расходи требало би више да се усмере ка инвестицијама и подстицајима за унапређење енергетске ефикасности, повећање удела обновљивих извора у енергетском миксу земље и постепено смањење зависности од фосилних горива - пише у извештају Фискалног савета.

Такође додаје да ће део извоза Србије бити од 2026. изложен додатним трошковима на тржишту ЕУ услед примене нових климатских прописа.

Сврха ЦБАМ-а је да сви учесници на тржишту ЕУ плаћају исту накнаду за емисије гасова с ефектом стаклене баште, без обзира на место производње. ЦБАМ није изолована и ад хок мера, већ логичан наставак дуго грађене климатске политике ЕУ.

У енергетски интензивним индустријама унутар ЕУ одавно је почело фазно увођење наплате сваке тоне емитованог ЦО2 (преко тзв. система ЕУ ЕТС). Тај систем, међутим, није комплетан без заштите тржишта Уније од нелојалне конкуренције из увоза.

У супротном, произвођачи из земаља где се емисије не наплаћују (попут Србије) били би аутоматски ценовно конкурентнији, док би фирме из ЕУ имале подстицај да селе производњу у такве земље (тзв. цурење угљеника енг. царбон леакаге).

Суштина ЦБАМ-а је успостављање једнаких правила игре на ЕУ тржишту за све: и за увозне и за домаће производе плаћала би се накнада за емисије ЦО2 током њихове производње.

Унутар ЕУ наплата би се обављала кроз систем ЕУ ЕТС, а за увозне производе преко ЦБАМ-а.

- Важно је истаћи и то да је у наредним годинама, након 2026, планирано постепено проширивање и заоштравање и ЕТС-а и ЦБАМ-а. Србија ће бити у неповољнијем положају од конкурената из ЕУ, између осталог, и због дугогодишњег запостављања енергетских и климатских политика. Иако увођење ЦБАМ-а значи да ће сви учесници на ЕУ тржишту плаћати исту цену угљеника - српске производе ће то у ствари оптеретити више од конкурената из ЕУ - кажу у Фискалном савету.

Напомињу да привреда Србије у процесу производње систематски емитује знатно више угљеника по јединици производа него земље Уније, као и да се та не може објаснити само дугорочним технолошким заостатком привреде Србије.

- Важан разлог за њу лежи у политикама које су претходних деценија спровођене (или су изостајале). У ЕУ су реализовани конкретни програми и мере, које су знатно смањиле емисија гасова с ефектом стаклене баште, нарочито у региону Централне и Источне Европе (ЦИЕ) који је имао релативно високе затечене емисије. У Србији се, међутим, све углавном свело на усвајање неколико стратегија и регулатива ''на папиру'' (с великим кашњењем и упитне кредибилности) - навео је Фискални савет.

Упозорава и да би увођење ЦБАМ-а, на начин који тренутно предвиђа ЕУ, знатно отежало пословање ЕПС-а, док остали сектори имају већи простор за прилагођавање.

- Први важан налаз ове анализе је то да ће увођењем ЦБАМ-а највише бити погођен домаћи електроенергетски сектор, у ком доминира ЕПС. Постоји више разлога за то. Пре свега, производња електричне енергије једини је сектор за који је предвиђено да се наплаћује пуна цена емитованог угљеника већ од 2026. године. За све друге обухваћене производе планирано је постепено повећање наплате емитованог угљеника током периода 2026-2034, при чему би се пуна цена достигла тек у 2034. години. Додатни проблем је то што је због доминантне употребе лигнита карбонски отисак домаће производње чак три до четири пута већи у односу на просек ЕУ-

Фискални савет наводи и да ниједан други обухваћени сектор не бележи толико велику разлику у емисији ЦО2 у односу на ЕУ.

- Преведено у конкретне цене, извоз мегават сата електричне енергије из Србије у ЕУ добио би додатни трошак од око 60 евра због изузетно велике емисије угљеника у његовој производњи. Будући да је тренутна просечна цена електричне енергије коју извози ЕПС нешто изнад 100 evra/MWh, јасно је да би оволики намет по MWh угрозио конкурентност ЕПС-а на тржишту ЕУ и знатно отежао пословање ове компаније - навео је Фискални савет.

Рачунице Фискалног савета, пише у извештају, показују да ће ЦБАМ производи из Србије поскупети нешто више од ЕУ конкурената, услед већих емисија, али ће та разлика остати подношљива.

- У средњем року кретаће се у распону од око четири до шест одсто вредности производа. То јесте значајно, али не и драматично, а може се додатно ублажити уколико домаћа предузећа убрзају улагања у декарбонизацију. Увођење ЦБАМ-а захтева адекватне одговоре домаћих климатских и економских политика. Држава би требало да преузме важну улогу како би обезбедила да процес прилагођавања домаће привреде на ЕУ климатске политике протекне ефикасно и без непотребних губитака - наводи Фискални савет.

Препоручује и да се приходи од пореза на угљеник усмере ка пројектима енергетске транзиције и за заштиту енергетски угрожених грађана.