Српска земља злата вредна: Цене њива достижу европски ниво, ево где је хектар најскупјли

Хектар земље у Европској унији у просеку кошта око 11.800 евра, а иако није у ЕУ, цене њива су у неким деловима Србије, на истом нивоу. Сремски округ са 14.200 евра предњачи са ценама, док се најповољнији комад земље, бар на основу склопљених уговора у четвртом кварталу прошле године, могао купити у Јужној и Источној Србији за око 5.000 евра.

Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта је, према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ) продат у Јакову, на територији општине Сурчин, по цени од 39 евра по квадратном метру за парцелу површине 4.097 квадрата. Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште у трећем кварталу прошле године била је 8,15 милиона евра, колико је плаћено осам парцела, укупне површине од 390,9 хектара, односно око 20.800 евра по хектару.

Илија Ковачев, власник агенције за некретнине, каже да је најтраженије пољопривредно земљиште тамо где је и најплодније – у Војводини.

Странац не може да постане власник земље, то може само физичко лице са српским држављанством или правно лице основано на у Србији, тако да може бити фирма чији су оснивачи страни држављани.

- Обрт капитала у пољопривреди је спор. Ви већ у јулу морате да потањирате, да засејете, то је већ нова инвестиција, а следеће године у октобру ћете можда добити новац за то. Милионски износи се добијају евентуално за оранице које то више неће бити, односно које имају потенцијал да постану грађевинске парцеле и које се налазе у близини значајних саобраћајница - објашњава Ковачев.

У агенцијама за некретнине кажу да су за куповину њива највише заинтересовани ратари који желе да прошире своје поседе, али да има и оних који желе да вишак новца инвестирају у земљу. С друге стране, власници пољопривредног земљишта најтеже се одлучују за продају овог типа непокретности.

- Теже је сачувати него створити. Наследници земљу најлакше продају, а власници ретко - каже Ковачев.

Тренутно је оглашено 6.757 парцела за продају широм Србије, а 760 или 10 одсто огласа се односи на продају пољопривредног земљишта. Ови подаци показују да и даље постоји значајна понуда обрадивих површина, што говори о интересовању како продаваца, тако и купаца за ову врсту непокретности. Иако се земљиште продаје у свим деловима земље, Врању, Јагодини, Врњачкој бањи, Параћину, највећа концентрација огласа је у Војводини, где се налазе плодне оранице погодне за интензивну пољопривредну производњу.

Цене обрадивог земљишта у Европској унији су у 2023. биле највише на Малти, а најниже у Хрватској. Према подацима "Евростата", у 2023. години је просечна цена једног хектара обрадивог земљишта у Европској унији износила 11.791 евро, док је просечна годишња цена закупа обрадивог земљишта и ливада била 173 евра по хектару. Подаци о ценама су доступни за 22 земље Европске уније, а у овој категорији је убедљиво најскупља Малта где се хектар обрадивог земљишта продавао у просеку за 283.039 евра.

Насупрот томе, најниже просечне цене обрадивог земљишта су регистроване у Хрватској, 4.491 евро по хектару, Летонији 4.591 евро и Словачкој 5.189 евра. Највиша цена закупа је регистрована у Холандији, 914 евра по хектару, а најнижа у Словачкој 67 евра.

Извор: Агро Инфо