Шта долазак Мађара значи за Панчево и цене горива? Није случајно, а ево шта би се десило уколико би МОЛ преузео удео у НИС
Мађарски мол у понедељак стиже у Србију и започиње дубинску проверу рафинерије у Панчеву, што као резултат може да доносе потпуно укидање санкција.
Делегација мађарског МОЛ-а данас стиже зу Србију и започиње дубинску проверу Рафинерије у Панчеву, али и Петрохемије, а од исхода овог "скенирања" зависи и да ли ће се МОЛ и руска страна, као већински власник НИС-а, усагласити око главних тачака уговора о преузимања руског удела у тој компанији. А управо од тога зависи да ли ће НИС-у бити потпуно укинуте санкције и омогући норамално пословање и после 23. јануара, када му истиче оперативна лиценца коју му је издало Министрство финансија САД.
А шта значи дубинска провера Рафинерије и Петрохемије за Бизнис Курир објашњава Бојан Станић, помоћник директора Сектора за аналитику у Привредној комори Србије.
- Долазак мађарског нафтног гиганта МОЛ у Србију није случајан нити протоколаран, у питању је права операција у последњем тренутку. Како сазнајемо, Мађари долазе како би у рекордном року обавили дубинску проверу рафинерије, јер је рок постављен до 24. марта. Уговор мора да се склопи, ако Србија жели да продужи оперативну лиценцу и избегне нове проблеме са санкцијама - каже Станић.
Дубинска провера
Према његовим рећима МОЛ тренутно делује као једини прихватљиви играћ за све стране - и за Србију, и за Русију, али и за Сједињене Америчке Државе.
- Уколико би МОЛ преузео руски удео у НИС-у, то би практично значило скидање санкција, трајну оперативну лиценцу и повратак НИС-а у нормално пословање, какво је било пре санкција. У супротном, може да се деси да ништа не функционише - упозорава саговорник.
Станић за Курир Бизнис појашњава да је кључна ствар у овој причи такозвана дубинска провера Рафинерије.
- То није формалност, проверава се све: техничко стање постројења, вредност имовине, постоје ли резерве, у каквом су стању машине, финансије, дугови и обавезе. Другим речима, ради се комплетан рендген компаније у изузетно отежаним околностима - од прекида дотока нафте у октобру, па све до првих најава санкција још крајем прошле године. Судбина НИС-а зависи}е од тога да ли ће се стране усагласити око главних тачака уговора. Ако до тога до|е, купопродајни уговор мора бити реализован најкасније до 24. марта, док траје важећа лиценца, како би се променила власничка структура - истиче Станић.
Поставља се питање да ли је МОЛ само привремено решење? Станићн истиче да је све могуће.
МОЛ може да купи удео, а да касније Србија повећа своје власништво. Држава већ сада има око 30 одсто и могла би, у сарадњи са Мађарима, додатно да ојача позицију. Србија мора јасно да инсистира да рафинерија настави да ради. Сценарио затварања, какав је виђен у Хрватској, не сме да се понови. Панчевачка рафинерија је до сада снабдевала цело тржиште, па чак и извозила. Ова чињеница даје јасан знак да је Србија потпуно стабилна - закључује Станић.
МОЛ заокружује прстен око Балкана
Иако долазак мађарског МОЛ-а у Србију многи виде као шансу за стабилизацију и излазак из санкцијског лавиринта, економиста Милан Ковачевић упозорава да у целој причи постоје и озбиљна питања која тек треба отворити.
- Пре свега, МОЛ већ данас има снажно упориште у региону - рафинерије у Мађарској, Словачкој и Хрватској, а потенцијалним уласком у Србију практично би заокружио енергетски прстен око читавог Балкана. Таква концентрација капацитета може да има шири утицај на тржиште, јер се на крају све одражава на цене горива на пумпама. Није исто да ли се тржиште снабдева из једне или више рафинерија, нити да ли постоји равнотежа међу произвођачима - објашњава Ковачевић.
Он посебно указује да је Рафинерија у Панчеву, са капацитетом око два милиона тона годишње, значајно мања у поређењу са МОЛ-овом централном рафинеријом у Мађарској, али и са укупним капацитетима које ова компанија поседује у региону.
- Када се све сабере Словачка, Хрватска и Мађарска, МОЛ располаже капацитетима који су, према проценама, значајно већи од панчевачког постројења. У таквом односу снага увек постоји теоријска могућност да се мања рафинерија посматра као резервна опција, јер је са пословне стране често исплативије ослањати се на велике, моћне и технолошки напредније капацитете - сматра Ковачевић.
Он додаје да не значи да ће се такав сценарио десити, али јесте разлог за додатни опрез, истиче Ковачевић.
- Кључна ствар у овом тренутку је уговор. Јавност још не зна какве ће се обавезе, гаранције и заштитни механизми наћи у документима који се тренутно припремају. Управо ту се одлучује судбина панчевачке рафинерије - да ли ће остати стуб домаће енергетике или само један од делова шире регионалне слагалице - закључује Ковачевић.
Заштита интереса
Са друге стране, економиста, Мухамед Бушатлија, сматра да МОЛ покушава да заштити свој интерес, као и да могу да понове сценарио идентичан ономе у Хрватској.
- Како год било и без обзира на претходна искуства МОЛ-а у региону, чињеница је да се сада све очи упрте у одлуку мађарске компаније. МОЛ доста зависи од Русије, чак и више него ми. Ако се тако договарају да МОЛ-у на одређено време пребацују своје акције онда ће МОЛ морати да држи ту позицију – истиче Бушатлија за Курир.
Енергетска безбедност и сигурност Србије била је и једна од главних тема јучерашње седнице Савета за националну безбедност. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да очекује да до 15. јануара стигне првих 85.000 тона сирове нафте Јадранским нафтоводом (Јанаф), те да би Рафинерија у Панчеву могла да почне да ради најкасније 18. јануара.
- До 5. јануара уплаћујемо, до 13. најкасније, 15. да стигне, 17. или 18. креће рафинерија да ради. То значи да могу да крену да производе нафтне деривате тамо од 25. до 26. јануара - рекао је Вучић.
Пуне резерве
Он је додао да Србија сада пуни резерве.
- Имаћемо и струје и гаса и нафтних деривата и свега. Данас 88 дана кап нафте није дошао, ви нигде проблем нисте видели. Људи не морају да брину. Само сви морају да знају да никаква правила у свету више не постоје - закључио је Вучић.
Он је позвао Мађаре и руководство НИС-а да заврше уговор што пре.
- Позивам људе из руководства НИС-а и Мађаре да заврше уговор што је могуће пре, да изађемо из режима санкција и да Србија настави да расте – рекао је Вучић.
Долазак МОЛ-а у Рафинерију и Петрохемију могао би да буде гаранција да ће продужење оперативне лиценце НИС-у постати трајно, а од 24. марта и да ће санкције бити потпуно скинуте. Управо 24. март је рок који су Американци дали Русима да потпуно изађу из власничке структуре у НИС-у.
