Страх расте док се чека кључна одлука ОФАЦ-а: Србија у епицентру финансијске олује - Најављене мере могле би погодити хиљаде грађана

Ситуација око могућих секундарних санкција постала је једно од најважнијих економских и политичких питања у Србији, након што је председник Александар Вучић упозорио да би одлука ОФАЦ-а о непродужавању лиценце за сарадњу са НИС-ом могла изазвати велике последице и проблеме.

Председник је у свом обраћању нагласио да би одбијање лиценце значило да се отвара питање односа према Нафтној индустрији Србије (НИС), као и да би ефекти могли погодити много шире од саме компаније. Вучић је навео да се Србија налази у изузетно осетљивој позицији и да би негативна одлука ОФАЦ-а могла да утиче не само на државне и финансијске токове, већ и на свакодневни живот људи који су директно или индиректно повезани са НИС-ом.

Економиста Владимир Васић је за Бизнис Курир појаснио како би се овај сцеанрио одразио на банкарски сектор, али и на свакодневицу грађана.

Шта секундарне санкције значе за грађане и банке?

Васић појашњава суштину секундарних санкција и на кога се оне уопште односе. У тренутку када је НИС већ под примарним санкцијама, секундарне би могле погодити све који са њим послују. Истиче да би последице најпре осетили они који раде у НИС-у и зависе од банкарских услуга.

- Запослени сте у НИС-у, а желите да добијете кредит, односно кредитни производ. Банка у том случају може само да вам се захвали и да одлучи да не послује са вама. Секундарне санкције замишљене су као нешто што треба да нам отежа живот. Могу да се односе и на институције попут НБС-а, а исто тако и на још неке ентитете које сарађују са компанијама које јесу под примарним санкцијама, као што је НИС - рекао је Васић и додао да обични грађани, који немају директне везе са НИС-ом не би трпели последице.

Овим објашњењем подвлачи да секундарне санкције не значе гашење банака, већ њихову могућност да одбију сарадњу са ризичним клијентима, како би избегле међународне последице.

Да ли би подизање готовине било ограничено?

У јавности се појавила бојазан да би грађани могли остати без приступа готовини, да би биле уведене рестрикције на банкоматима и шалтерима, као и да би се финансијски систем замрзнуо. Васић каже да то није реално.

Он објашњава да се секун­дарним санкцијама обично таргетирају платни системи и картичарски производи, а не готовина.

- Мислим да секундарне санкције неће имати везе са готовином, већ са картицама и картичарским производима. Банке ће се ставити у положај да могу да бирају. Исто као што ми бирамо банку, тако ће банка да бира клијенте. Постоји могућност да будемо ограничени на нивоу физичког лица.

Да ли се овако нешто већ дешавало у свету?

Како би објаснио модел понашања страних инвеститора и банака у сличним ситуацијама, Васић наводи пример који је већ забележен на глобалном нивоу. Објашњава да је руско тржиште један од најјаснијих примера како секундарне санкције функционишу у пракси.

- Русији се дешавају директне и индиректне санкције, повукли су се матични инвеститори из западне Европе и то је директна последица секундарних санкција. Добиле су сигнал да ће осетити последице уколико се не повуку са руског тржишта.

Хоће ли банке престати да раде?

У јавности је завладала бојазан да би банке, уколико се секундарне санкције примене, могле да обуставе рад или да замрзну цео систем. Васић наглашава да се таква интерпретација од почетка заснива на погрешној претпоставци.

Објашњава да би банке имале обавезу да процене ризик и да се одлуче хоће ли сарађивати са санкционисаним субјектима, али не би биле приморане да обуставе пословање.

- Погрешно је протумачено то да би банке престале са радом. Оне ће наставити да раде, али питање је да ли ће наставити са Нафтном индустријом Србије и са запосленима у њој. На то се односи, нема разлога да банке престану да раде.

Председник Вучић  у свом обраћању навео је да се Србија налази у изузетно озбиљној позицији и да би евентуални негативан одговор ОФАЦ-а могао довести до низа економских последица. Вучић је нагласио и да би такав потез могао да изазове ланчану реакцију и да Србија мора бити спремна на озбиљне притиске и изазове, уз напомену да држава покушава да пронађе решења како би се ризици умањили.