Табаковићева саопштила вести из Народне банке: Рат на Блиском истоку значајно мења прогнозе за Србију

Гувернерка Јоргованка Табаковић изјавила је данас да Народна банка Србије према новим проценама очекује да ће инфлација током ове године остати у оквиру циљаног коридора од три плус-минус 1,5 одсто, док би просечна инфлација у 2026. требало да износи 3,6 процената. Истовремено, централна банка кориговала је пројекцију привредног раста Србије за ову годину са 3,5 на 3,0 одсто.

На представљању мајског Извештаја о инфлацији, који је Извршни одбор НБС усвојио 7. маја, саопштено је да је нова процена просечне инфлације за ову годину благо повећана у односу на претходну пројекцију од 3,3 одсто.

Табаковићева је навела да ће се инфлација током текућег и наредног тромесечја и даље кретати у границама циља, али да су прогнозе привредног раста кориговане због појачаних геополитичких тензија изазваних ратом на Блиском истоку.

"Истовремено, због утицаја продужене глобалне неизвесности на инвестиционо поверење, још од прошле године раст економске активности у 2027. години ревидирали смо са 5,0 на 4,5 одсто", рекла је Табаковићева.

Како је објаснила, раст цена нафте и других примарних производа на светском тржишту, уз ефекат ниске базе из септембра прошле године због уредбе којом су трговачке марже биле ограничене на 20 одсто, могао би крајем ове и почетком наредне године привремено да погура инфлацију изнад горње границе циља.

"Након тога, инфлација ће успоравати и вратити се у границе циља с обзиром на то да је већ у другом тромесечју 2027. у просеку видимо на горњој граници циља", рекла је Табаковићева.

Додала је да НБС очекује даље постепено смиривање инфлаторних притисака током наредне године, уз стабилизацију инфлације у оквиру циљаног распона до краја пројекционог периода.

Према њеним речима, поскупљење енергената за сада није значајније утицало на очекивања финансијског сектора и привреде, иако се раст трошкова енергије већ индиректно прелива на цене хране, индустријских производа и услуга.

"Виши трошкови и смањени расположиви доходак становништва по том основу одразиће се и на привредни раст. Зато смо, као и друге централне банке, кориговали пројекцију инфлације навише, а економску активност наниже у односу на нашу пројекцију", рекла је Табаковићева.

Гувернерка је оценила да НБС у условима појачаних глобалних ризика води опрезну монетарну политику и заједно са Владом успева да очува макроекономску стабилност земље.

Говорећи о инвестицијама, навела је да је прилив страних директних инвестиција у прва три месеца ове године износио 369,3 милиона евра, што је мање од очекиваног због глобалне неизвесности на тржиштима.

Додала је и да активности повезане са међународном изложбом Експо 2027 неће произвести додатне инфлаторне притиске који би значајније удаљили инфлацију од циљаног нивоа.

Табаковићева је подсетила да је раст бруто домаћег производа Србије у првом тромесечју износио три одсто и био у складу са очекивањима НБС, али да је пројекција за остатак године смањена због погоршаних међународних околности.

Како је рекла, домаћу економију у наредном периоду требало би да носе домаћа тражња, инвестиције и инфраструктурни пројекти у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027“, као и раст извоза услуга повезаних са организацијом специјализоване међународне изложбе.

Истакла је и да је робни извоз у прва три месеца порастао за 7,4 одсто на међугодишњем нивоу, пре свега захваљујући прерађивачкој индустрији и секторима повезаним са аутомобилском индустријом.

Говорећи о спољним неравнотежама, Табаковићева је рекла да се ове године очекује дефицит текућег рачуна од око шест процената БДП-а, док би до 2027. требало да буде смањен на око четири одсто захваљујући ефектима Експа и расту туристичких и пословних услуга.

Она је подсетила да је Србија крајем априла успешно емитовала еврообвезнице вредне око три милијарде евра, међу којима је и дванаестогодишња зелена обвезница намењена пројектима одрживог развоја.

Када је реч о девизном тржишту, гувернерка је навела да је НБС током првог тромесечја нето продала 1,2 милијарде евра како би очувала релативну стабилност курса динара према евру, док су девизне резерве крајем априла достигле 28,2 милијарде евра.

"Стабилан финансијски систем, контролисана инфлациона очекивања и очувана стабилност девизног курса омогућавају да се ефекти спољних поремећаја ублаже и да грађани и привреда не буду изложени прекомерним тржишним осцилацијама", рекла је гувернерка.

Табаковићева је истакла и да Извршни одбор НБС од септембра 2024. године није мењао референтну каматну стопу, која тренутно износи 5,75 процената, уз напомену да ће монетарна политика остати опрезна и флексибилна.

Говорећи о ценама хране, навела је да су оне и даље ниже него прошле године, као и да укидање уредбе о ограничењу маржи није изазвало значајнији раст цена.

"То показује да ограничење маржи није било трајна мера, већ привремено решење до доношења системских закона којима ће се уредити односи између произвођача, добављача и трговаца", рекла је Табаковићева.

Коментаришући глобална економска кретања, гувернерка је подсетила да Међународни монетарни фонд сада процењује да ће светска инфлација ове године износити 4,4 одсто, уз упозорење да би у случају дубљег енергетског шока могла премашити и пет или шест процената.

"Очекивања за раст светске привреде коригована су наниже, а посебно неповољне пројекције односе се на зону евра, нашег најважнијег економског партнера", рекла је Табаковићева.

Према њеним речима, Европска централна банка очекује просечну инфлацију у еврозони од 2,6 одсто током ове године, што ће додатно утицати на успоравање економског раста на 0,9 процената.

Генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику Саво Јаковљевић оценио је да нова пројекција инфлације не представља значајно одступање у односу на претходну.

"Наша просечна пројекција просечне инфлације за ову годину износи 3,6 одсто, у претходној пројекцији је била 3,3 одсто, значи то није велико повећање, првенствено што смо у првом тромесечју ове године имали ниже остварење инфлације у односу на оно што смо имали у фебруарском извештају инфлације", додао је он.

Јаковљевић је навео и да је инфлација током сва три месеца првог квартала била испод централне вредности циља и у просеку износила 2,6 одсто, што је мање од раније очекиваних три процента.

Презентацији је присуствовала и Јагода Лазаревић.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у Србији повећана је са 2,8 процената у марту на 3,3 одсто у априлу. Цене производа и услуга личне потрошње у априлу су у односу на март порасле за 0,8 одсто, док су у односу на април прошле године више за 3,3 процента.